Na današnji dan (2. april) pre tačno 50 godina KK Crvena zvezda ušao je u istoriju evropske košarkše i postao besmrtan!

Crveno-beli su 2. aprila 1974. godine u Udinama  osvojili svoj prvi i za sada jedini trofej u evropskim takmičenjima i to trijumfom nad čehoslovačkom ekipom Spartak Zbrojovka iz Brna rezultatom 86:75. Bio je to i prvi trofej nekog srpskog košarkaškog kluba u evropskim takmičenjima!

Imala je Zvezda i pre trijumfa u Kupu kupova zapažene rezultate u Evropi, jer je 1972. godine stigla do finala ovog takmičenja, kada je poklekla protiv Olimpije iz Milana rezultatom 70:74, a 1973. godine ekipa je stigla do polufinala Kupa evropskih šampiona.

Na svom putu ka finalu i trofeju, crveno-beli su redom pobeđivali ekipe “17 Nandori”, francuski “Banjole”, kasnije u četvrtifnalnoj grupi i ekipe sofijskoj CSKA, italijanski Sakle iz Torina, a u polufinalu je bio  španski Estudijantes. U prvoj utakmici u Madridu Zvezda je slavila sa 79:74. Na poluvremenu je bilo čak 16 razlike za crveno-bele (42:26). Kapičić je ubacio 27, a Slavnić 20 poena. U revanšu je Zvezda bila još ubedljivija i sa stotkom izbacila madridske “studente“ (104:85) za plasman u svoje drugo evropsko finale. Ivan Sarjanović je odigrao meč karijere – zabeležio je 29 poena, dok se Dragan Kapičić zaustavio na brojci od 27 postignutih poena. U drugom polufinalu Zbrojovka je izbacila Saklu iz Torina.

U finalnom susretu u italijanskim Udinama crveno-beli su vodili i dominirali tokom čitave utakmice. Tada se nije igralo po četvrtinama, a i timovi su tokom mečeva koristili znatno manji broj igrača. Zvezda je na poluvremenu vodila sa devet poena razlike (45:36). Ponovo se istakao Ivan Sarjanović, ali ovoga puta u odbrani, jer je u prvom delu zaustavio Pospišila, koji je bio jedan od najboljih igrača čehoslovačkog tima. Crveno-beli su pred kraj meča vodili i sa 21 poenom razlike, ali je rival u finišu smanjio na podnošljivih minus 11. U napadu se istakao Zvezdin fantastični trio asova i reprezentativaca. Kapičić je postigao 23 poena, Moka Slavnić je ubacio 20, a legendarni Duci Simonović je zabeležio 19 poena. U redovima Zbrojovke istakao se Jan Bobrovski sa 20 postignutih poena.

Crvena zvezda – Spartak Zbrojovka  86:75 (45:36)

 

Udine, 2. april 1974. Dvorana: “Primo Karnera“. Gledalaca: 3.500. Sudije: Vili Bestgen (Zapadna Nemačka) i Aldo Albanezi (Italija).

 

Crvena zvezda: Goran Rakočević, Zoran Lazarević, Ivan Sarjanović 4, Božidar Pešić, Radivoje Živković 8, Dragoje Jovašević, Dragan Kapičić 23, Ljubodrag Simonović 19, Dragiša Vučinić 12, Zoran Latifić, Ljubomir Žugić, Zoran Slavnić 20. Trener: Aleksandar Nikolić.

 

Zbrojovka: Jaroslav Baranek 8, Jirži Balaštik 9, Kamil Brabenec 14, Jan Bobrovski 20, Petr Novicki 8, Jirži Pospišil 6, Vojteh Petr 10, Jaroslav Stehlik, Mihal Arpaš, Vaclav Šramek, Ludvik David, Hrubec. Trener: František Konvička.

Povodom proslave 50. godišnjice od osvajanja prvog i za sada jedinog evropskog trofeja u istoriji KK Crvena zvezda, klub je pripremio spektakularan događaj na utakmici protiv Olimpijakosa, a o svemu smo vodili računa – od posebnog dresa koji je za ovu utakmicu obogaćen jednim detaljem, preko brošure i plaketa, do kratkog programa na poluvremenu utakmice na kome će se naći i neki od aktera finala iz daleke 1974. godine.

Klub ovim povodom pravi i poseban film u kome će govoriti brojni akteri i svedoci tog vremena i uspeha, koji će biti emitovan u naredom periodu kao još jedno svedočanstvo i podsetnik na ovaj istorijski uspeh!

Ova godišnjica je prilika da se prisetimo velikih trenutaka KK Crvena zvezda i heroja koji su ih ostvarili. Oni su simbol upornosti, timskog duha i neizmernog talenta. Njihova pobeda nije bila samo sportski trijumf, već i simbol jedinstva i ponosa celog naroda. Zato je važno da se ova istorijska prekretnica proslavi na dostojanstven način, kao trajno sećanje na sjajne dane i velike podvige koji su obeležili košarku.

Brošura u kojoj možete pročitati o putu do trofeja, ali i o početnim trofejnim godinama kluba, kao i o povratku na staze uspeha, dostupna je klikom ovde.

Izvor: KK Crvena Zvezda

U poslednje vreme se primećuje povećan broj vlasnika luksuznih jahti, kako fizičkih tako i pravnih lica i registracija jahti u Srbiji, u Crnoj Gori i u drugim državama regiona. Ove jahte su uglavnom privatnog karaktera, često do 24m dužine, bez ekonomske namene kao što je iznajmljivanje ili  slično. Takođe, postoje, ali u manjem broju, registrovane jahte za komercijalnu upotrebu.  Imajući u vidu, kao što je već gore navedeno, da je primetan povećan broj registracija jahti, u ovom tekstu ćemo se baviti osnovnim koracima kada je u pitanju registracija jahti i njihovo održavanje iz pravnog aspekta.

Prvi korak kod registracije jahte jeste odabir zastave registracije. Zastava registracije je pripadnost plovila određenoj jurisdikciji. Trenutno, u pomorskom svetu postoji veliki broj klasifikovanih zastava registracije. Izbor zastave koju će jahta da viori tokom plovidbe je najvažnija stavka za vlasnike tih plovila. Sva pitanja koja se odnose na samu sigurnost plovidbe, dozvoljena  područja plovidbe, usklađenost sa pomorskim zakonima, jurisdikciju, poreska pitanja, troškove održavanja i sl. isključivo zavise od zastave registracije.

Pri odabiru zastave registracije za jahte potrebno je imati u vidu da su svetske pomorske organizacije svrstale zastave registracije u 3 ranga, i to po osnovu broja zadržavanja (detentions) od strane pomorskih vlasti i drugih pomorskih organizacija u odnosu na broj inspekcijskih pregleda u prethodne tri godine. Zadržavanje od strane pomorskih vlasti znači da je prilikom inspekcije određene jahte, uočeno više nedostataka koje utiču na sigurnu plovidbu jahte.

Pa tako, postoje tri liste klasifikacije zastava registracije i to, bela lista (white list), siva lista (grey list) i crna lista (black list).

Registracija jahti - Bela lista (white list) sadrži zastave registracija država koje nisu dale nikakav ili mali razlog za zabrinutost u pogledu sigurnosti plovidbe. U toj grupi spadaju države kao što su Italija, Francuska, Ujedinjeno Kraljevstvo i dr. Zastave registracije iz ove liste su svakako najsigurnije u pogledu plovidbe, međutim za njih je karakteristično da su troškovi registracije i održavanja izuzetno visoki, kao i troškovi koje se odnose na poreska pitanja.

Siva lista (grey list) - sadrži zastave registracija država sa prosečnim učinkom, kada je u pitanju sigurnost plovidbe. U ovoj grupi spadaju države kao što su Saint Vincent and the Grenadines, Švajcarska i sl. Iako u naslovu stoji da su to države sa prosečnim učinkom, to zapravo i nije tako. Navedene države registracije su prilično sigurne u smislu sigurnosti plovidbe, skoro u nivou država iz bele liste. Prednost država sa sive liste, jesu svakako manji troškovi registracije jahti, jednostavniji proces same registracije, manji troškovi po pitanju poreskih obaveza, jednostavnija korespondencija sa administracijom zastave i sl. Zbog navedenog, većina vlasnika se opredeljuje za registraciju jahte u okviru gore navedenih jurisdikcija. Na primer, registracija jahte kod Saint Vincent and the Grenadines zastave koja je na sivoj listi je svakako povoljnija nego registracija kod zastave neke od država sa bele liste kao na primer Francuske i sl, a jedna kao i druga zastava registracije pružaju sigurnost u plovidbi.

Crna lista (black list) sadrži zastave registracija država koje su pokazale preveliki broj nedostataka. U ovoj grupi spadaju države kao što su Kamerun, Togo i druge. Razlog ovakve kvalifikacije navedenih zastava, jeste odnos inspekcija i zadržavanja od strane pomorskih vlasti. Pa tako, na primer, kod zastave Kamerun na 93 izvršene inspekcije u poslednje dve godine, bilo je čak 22 zadržavanja od strane pomorskih vlasti, što je izuzetno visok broj. 

Na osnovu ovih iznetih parametara vlasnik jahte treba da odabere zastavu koja ispunjava njegove potrebe i želje kod registracije jahte.

Drugi korak - Potrebna dokumentacija za registraciju jahte.

Dokumentacija koja je potrebna za registraciju jahte zavisi od više faktora. Ti faktori su pre svega dužina jahte, zatim, odabrana zastava registracije, svrha upotrebe plovila, tj. da li se jahta koristi u komercijalne svrhe ili za ličnu upotrebu, godina proizvodnje, snaga motora i dr.

Međutim, osnovni dokumenti koji su potrebni za registraciju jahte su dokaz o vlasništvu, ugovor o prodaji, ili sertifikat proizvođača tj. graditelja plovila, popunjen zahtev za registraciju jahte, dokazi o uplati potrebnih taksi i sl.

Treći korak - Tehnički pregled jahte

Većina svetski priznatih i renomiranih zastava registracije, zahteva pregled jahte kod prve registracije ili kod promene zastave, nezavisno od toga, da li se radi o novoizgrađenoj ili polovnoj jahti. Određene zastave registracije ne zahtevaju pregled jahti kako bi iste registrovale, što uliva nesigurnost vlasnicima plovila u pogledu sigurnosti i nesmetane plovidbe, te je s toga svakako poželjnije birati zastave koje imaju obavezan pregled jahti.

Ukoliko jahta zadovoljava tehničke aspekte, nakon pregleda jahte, registracija je završena. 

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

Autor: Vojislav Dulić, advokat iz Advokatska kancelarija Dulić