Uvod

Tema odgovornosti za štetu koju prouzrokuju maloletna lica, čini se, imajući u vidu period koji je za nama, nije samo tema koja interesuje pravnički svet već je to tema koja okupira misli svakog običnog čoveka – građanina. Štaviše, interesovanje šire javnosti za ovu temu je postalo toliko veliko i značajno da bi svaki odgovor pravničke struke bio koristan u cilju otklanjanja dezorijentisanosti laičke javnosti u poimanju ovog pitanja i problema.

Deliktna odgovornost maloletnika

Građanskopravna, odnosno deliktna odgovornost maloletnika detaljno je uređena opštim propisom koji reguliše pitanje nadoknade štete, odnosno Zakonom o obligacionim odnosima. Navedeni opšti propis u odredbi člana 160. reguliše tri situacije, i to: odgovornost maloletnika do navršene sedme godine života, zatim odgovornost maloletnika od navršene sedme do navršene četrnaeste godine života i na kraju odgovornost maloletnika sa navršenih četrnaest godina života.

Maloletnik do navršene sedme godine života nije deliktno sposoban što znači da nije odgovoran za štetu koju svojim postupcima prouzrokuje drugim licima. Dakle, maloletnik do navršene sedme godine života, bez obzira na razvoj svoje svesti i sposobnosti za rasuđivanje, nije deliktno sposoban odnosno ne odgovara za štetu koju svojim postupcima prouzrokuje drugim licima. Pretpostavka deliktne nesposobnosti za maloletnike do navršene sedme godine života je neoboriva i ne može se suprotno dokazivati.

Maloletnik od navršene sedme do navršene četrnaeste godine života ne odgovara za štetu, ali može odgovarati za štetu ukoliko se dokaže da je u trenutku preduzimanja štetne radnje bio sposoban za rasuđivanje. Кao što se može zapaziti, i za ovu kategoriju maloletnika zakon je pošao od pretpostavke o njihovoj deliktnoj neodgovornosti. Međutim, za razliku od maloletnika do navršene sedme godine života, gde je pretpostavka o deliktnoj neodgovornosti neoboriva, ovde je reč o oborivoj pretpostavci. Navedeno znači da je oštećenom licu ostavljena mogućnost da dokazuje da je maloletnik iz ove kategorije u trenutku preduzimanja štetne radnje bio sposoban za rasuđivanje i ukoliko oštećeno lice to i dokaže, maloletnik od navršene sedme do navršene četrnaeste godine života biće odgovoran za štetu koju je prouzrokovao drugom licu.

Maloletnik sa navršenih četrnaest godina života odgovara za štetu po opštim pravilima odgovornosti za štetu. Sledi da je prihvaćeno pravilo da su maloletnici iz ove kategorije sposobni za rsuđivanje, posledično i deliktno odgovorni za štetu koju svojim postupcima prouzrokuju trećim licima. Ova pretpostavka je takođe oboriva, što znači da se može dokazivati suprotno, odnosno da je maloletnik sa navršenih četrnaest godina života bio nesposoban za rasuđivanje u trenutku preduzimanja štetne radnje.

Odgovornost roditelja za štetu koju prouzrokuje njihovo maloletno dete

Prema Zakonu o obligacionim odnosima, roditelji odgovaraju za štetu koju prouzrokuje drugom njihovo maloletno dete do navršene sedme godine života, bez obzira na krivicu s tim da se oni u ovom slučaju mogu osloboditi odgovornosti ako dokažu da postoje razlozi za isključenje odgovornosti prema pravilima o odgovornosti bez obzira na krivicu, odnosno ako dokažu da šteta posledica više sile, radnje oštećenog ili radnje trećeg lica, koju oni nisu mogli predvideti i čije posledice nisu mogli izbeći ili otkloniti. Takođe, roditelji neće odgovarati za štetu ukoliko je do štete došlo za vreme dok je dete bilo povereno drugom licu i ako je to lice odgovorno za štetu. Nadalje, odgovornost roditelja je ustanovljena i u situaciji kada je štetu prouzrokovalo maloletno dete koje je navršilo sedam godina života, osim ako dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice.

Inače, odgovornost roditelja za štetu koju prouzrokuje drugom licu njihovo maloletno dete leži u činjenici da su roditelji dužni da svoju decu, izdržavaju, pravilno vaspitavaju i obrazuju u skladu sa mogućnostima, te otuda postoji i njihova odgovornost u situaciji ako su ove svoje obaveze odnosno dužnosti izvršavali neadekvatno. Dakle, postoji obaveza roditelja da svoju decu pravilno vaspitaju i da ih, prema svojim mogućnostima, školuju i obrazuju, vodeći računa o njihovim sposobnostima, sklonostima i željama. Zajednička je obaveza oba roditelja da se na navedeni način ophode prema vaspitanju i obrazovanju svoje dece, jer roditeljsko pravo roditelji vrše zajednički, posledično je i odgovornost oba roditelja za štetu koju prouzrokuje dete solidarna. Može se kao sporno postaviti pitanje odgovornosti roditelja u onim situacijama kada samo jedan od roditelja vrši roditeljsko pravo, odnosno kada je odlukom suda maloletno dete povereno jednom od roditelja na samostalno vršenje roditeljskog prava. Zakon ne daje odgovor na to pitanje ali treba prihvatiti rešenje da u takvim situacijama odgovara za štetu samo roditelj kome je dete odlukom suda povereno na samostalno vršenje roditeljskog prava. Međutim, ovo pravilo mora trpeti i izuzetke u onim situacijama kada je štetna radnja maloletnog deteta posledica opšteg zanemarivanja od strane oba roditelja, dakle i roditelja kome dete nije povereno na samostalno vršenje roditeljskog prava, pa bi u tom slučaju ipak morala postojati solidarna odgovornost oba roditelja.

Imajući u vidu da maloletna lica mogu biti deliktno odgovorni ili deliktno neodgovorni, tako i odgovornost roditelja može biti isključiva ili solidarna sa detetom koje odgovara za štetu. Кada je u pitanju maloletnik do navršene sedme godine života, odgovornost roditelja je isključiva. Ako se radi o maloletniku od navršene sedme do četrnaeste godine života i koji je sposoban za rasuđivanje, njegova odgovornost stoji uz odgovornost roditelja, jer on odgovara za štetu kao deliktno sposoban, ali i roditelji odgovaraju za štetu koju prouzrokuje drugom njihovo maloletno dete koje je navršilo sedam godina života (sem ako dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice), te je njihova odgovornost solidarna, jer pored roditelja odgovara i dete. Sa druge strane, maloletnik od navršene sedme do navršene četrnaeste godine života može biti i deliktno nespsoban, usled toga što nije sposoban za rasuđivanje, u kom slučaju je odgovornost roditelja isključiva. Zatim, maloletnik sa navršenih četrnaest godina života odgovara prema opštim pravilima odgovornosti za štetu, ali će pored njega odgovarati i roditelji osim ako dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice. Međutim, maloletnik sa navršenih četrnaest godina života može biti i deliktno nesposoban zbog toga što je duševno bolestan, zaostalog umnog razvoja ili zbog drugih smetnji nema sposobnost za rasuđivanje, pa će u toj situaciji odgovarati roditelji i njihova odgovornost bi tada bila isključiva.

Odgovornost drugog lica za maloletnike

U odredbi čl. 167. Zakona o obligacionim odnosima regulisano je da za štetu koju prouzrokuje maloletnik dok je pod nadzorom staratelja, škole ili druge ustanove, odgovara staratelj, škola, odnosno druga ustanova, osim ako dokažu da su nadzor nad maloletnikom vršili na način na koji su bili obavezni, ili da bi šteta nastala i pri brižljivom vršenju nadzora.

Odgovornost staratelja, škole ili druge ustanove zasnovana je na pretpostavljenoj krivici i ova pretpostavka je oboriva jer je ostavljeno ovim licima da dokazuju da njihove krivice nema. To znači da će se ova lica osloboditi odgovornosti za štetu ako dokažu da su nadzor nad maloletnikom vršili na način na koji su bili obavezni, ili da bi šteta nastala i pri brižljivom vršenju nadzora.

Samo na prvi pogled čini se da je ovo pitanje dosta apstraktno odnosno da široj javnosti može postati nejasno kada to odgovaraju škola i druga ustanova kojima je dete povereno. Da bi se to pitanje pojednostavilo i približilo za razumevanje široj javnosti, koja nije pravnički obrazovana, na ovom mestu će se ukratko analizirati jedan slučaj iz sudske prakse.

Naime, u predmetu Vrhovnog (kasacionog) suda Rev. 1733/2016 od 27.06.2018. godine, iz činjeničnog utvrđenja proizlazi  da se dana 04.11.2010. godine u Osnovnoj školi „BB“ u ... u prepodnevnoj smeni za vreme odmora između trećeg i četvrtog školskog časa, tada maloletni GG učenik ... razreda ušao je u učionicu ... razreda koji je pohađala tada maloletna tužilja nakon čega je maloletni DD obema rukama sa leđa ispod pazuha obuhvatio tužilju, dok ju je tuženi GG uzeo u naručje, podigao je jednom rukom ispod nogu, čemu se tužilja opirala, i krenuo je da je nosi prema otvorenom prozoru. Tada je maloletni DD tuženom GG rekao „nemoj GG“, na šta mu je ovaj odgovorio „ma šta nemoj“ i stavio tužilju na prozor. U tom trenutku tužilja je licem i prednjim delom tela bila okrenuta ka spoljašnjosti i u čučećem položaju držeći se rukama za prozorski okvir, sve vreme je pružala otpor tuženom koji ju je šakama gurao u predelu leđa, sve dok nije pala sa prozora i sa visine od 1,90 metara udarila kolenima o betonsku podlogu. Tom prilikom zadobila je laku telesnu povredu u vidu nagnječenja mekih tkiva u predelu levog kolena. Zbog zadobijenih povreda trpela je fizičke bolove i strah u intezitetu i trajanju bliže opisanom u prvostepenoj presudi. Povrede nisu ostavile posledice u vidu umanjenja životne aktivnosti. Tuženi GG je u vreme štetnog događaja bio star ... godina i ... meseci, a rešenjem Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici Кm br. 44/11 od 01.12.2011. godine oglašen je krivim za krivično delo nasilničko ponašanje i izrečena mu je vaspitna mera pojačan nadzor od strane organa starateljstva u trajanju od najmanje tri, a najviše dve godine. Direktor škole VV je protiv GG pokrenuo vaspitno-disciplinski postupak u kojem je oglašen krivim i izrečena mu je vaspitno - disciplinska mera premeštaja učenika u drugu školu. Odlukom Školskog odbora Osnovne škole  „BB“ od 18.01.2011. godine nije utvrđena odgovornost direktora škole za incident koji se dogodio 04.10.2010. godine u kabinetu za srpski jezik.

Sud je obavezao tužene Osnovnu školu „BB“ i tuženog GG da tužilji solidarno na ime naknade nematerijalne štete isplate za pretrpljene fizičke bolove iznos od 70.000,00 dinara, za pretrpljeni strah iznos od 90.000,00 dinara i za pretrpljene duševne bolove zbog povrede dostojanstva ličnosti, časti i ugleda iznos od 100.000,00 dinara. Odluka je zasnovana na shvatanju da tužena škola snosi odgovornost za bezbednost učenika ne samo za vreme školskih aktivnosti, već za vreme takozvanog malog odmora, pri čemu tužena nije dokazala da je nadzor vršila na način na koji se obavezala svojim internim aktima, zbog čega postoji osnov njene odgovornosti za štetu prouzrokovanu tužilji.

Кao što se iz opisanog primera može videti, sudska praksa sudova dosledno primenjuje dispoziciju iz odredbe čl. 167. Zakona o obligacionim odgnostima te uspostavlja odgovornost škole u svim onim situacijama kada škola ne obori pretpostavku svoje krivice, dokazujući da je nadzor vršila na način na koji je bila obavezna. 

Imajući u vidu napred izneta zakonska rešenja, jedino što se može zaključiti jeste da je ova oblast detaljno regulisana i da nije ostavljen ni najmanji prostor da za štetu koju pretrpe oštećena lica radnjom maloletnog lica ostane nenadoknađena, što je svakako u interesu oštećenih lica.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala. 

Autor: Darko Rašković, sudija i predsednik Građanskog odeljenja Osnovnog suda u Kragujevcu

Preuzeto sa Otvorena vrata pravosuđa.

„Sve dobre barbike“.

Roman Katarine Mitrović posvećen je onima koji su nesnađeni, izgubljeni i usamljeni,

uvek u procepu između žudnji i mogućnosti

Književnica i scenaristkinja Katarina Mitrović nedavno je objavila svoj novi roman „Sve dobre barbike“. Ovaj roman, oblikovan kao autofikcija, donosi priču o mladoj umetnici koja proživljava duboku egzistencijalnu krizu u savremenoj Srbiji.

Primorana životnim okolnostima, glavna junakinja se vraća u rodni grad s osećajem sramote zbog neuspeha u dostizanju sopstvenih očekivanja. Kroz susrete sa porodicom, bivšim ljubavima, prijateljima sa kojima je izgubila kontakt i uspomenama iz detinjstva, otvaraju se bolna sećanja na važne trenutke tokom odrastanja.

„Dok sam odrastala, uživala sam u romanima sa autsajderima kao glavnim junacima koji pokušavaju da pronađu svoje mesto u svetu. Čitala sam Bukovskog, Selindžera i Fantea, ali su mi falile slične priče sa ženskim likovima. Pokušala sam da napišem ono što je meni nedostajalo dok sam odrastala, u nadi da će knjiga 'Sve dobre barbike' nekome značiti, naročito onima koji su nesnađeni, izgubljeni i usamljeni, uvek u procepu između žudnji i mogućnosti,“ izjavila je Katarina.

Katarina Mitrović je dosad objavila dve knjige poezije i roman u stihu „Nemaju sve kuće dvorište“, koji je 2020. godine bio u širem izboru za Ninovu nagradu. Kao scenaristkinja, radila je na mnogim serijama, ali se izdvajaju “Grupa” i „Mama i tata se igraju rata” koje su nagrađene za najbolji scenario na festivalu Fedis, kao i serija „Deca zla“, koja je prva srpska serija emitovana na HBO Max platformi. Trenutno razvija još jednu igranu seriju i piše film.

O romanu „Sve dobre barbike“, glumica Anica Dobra je napisala: „Dam, dam, dam! Brzo, uzbudljivo, duhovito, slikovito i najdublje doživljeno. Kome treba da se pronađe, možda se najpre izgubi u tekstu, ali će mu srce ludački lupati od istine, života i bujice reči kojima će biti usisan. Sve dobre barbike su žive, postoje sa polomljenim rukama, čupavim kosama, staklenim pogledom i smeju nam se u lice.“

Nakon promocija u Beogradu, Obrenovcu, Vranju i Kragujevcu “Sve dobre barbike” nastavljaju svoj literarni put. Svi koji žele da se bolje upoznaju sa opusom Katarine Mitrović moći će to da učine krajem avgusta na Festivalu kreativnog pisanja u Staroj Sušici u Hrvatskoj, a potom na promocijama koje se u septembru očekuju u Novom Sadu i Banjaluci.

Foto: Jakov Simović

Las Vegas je 2020. godine zabeležio pad broja posetilaca za više od 50%, jer su hoteli i kazina bili prinuđeni da zatvore vrata na tri meseca zbog ograničenja prouzrokovanih pandemijom korona virusa. Turisti se polako vraćaju u grad koji nikada ne spava, ali brojevi ostaju znatno ispod nivoa iz 2019. godine.

Ipak, nisu svi odmarali. Malezijska grupacija Genting Group bila je izuzetno aktivna u prethodnom periodu i kao rezultat nastao je „Resorts World Las Vegas“.

Genting Group se udružio sa američkim ugostiteljskim gigantom Hilton Worldwide, koji u okviru odmarališta ima tri hotela. U pitanju su Las Vegas Hilton,  Conrad Las Vegas i The Crockfords Las Vegas.

Resorts World Las Vegas otvoren je 24. juna 2021. godine.

Resorts World Las Vegas predstavlja najskuplje odmaralište koje se pojavilo u Las Vegasu i opravdano budi interesovanje stanovnika Sjedinjenih Američkih Država, ali i celog sveta, jer je u pitanju investicija od 4.3 milijarde dolara.

Odmaralište se prostire na skoro 88 hektara i ima 3.500 hotelskih soba i apartmana, pozorište sa 5.000 mesta i jedan od najvećih svetskih LED ekrana na jednom od svojih tornjeva i definitivno predstavlja novu atrakciju koja će podstići turiste i ljubitelje zabave da posete Las Vegas, koji je teško pogođen epidemiološkim merama zbog pojave korona virusa.

Postoji ideja da Resorts Vorld Las Vegas spoji tehnologiju i luksuz kako bi pružio potpuno novo savremeno odmaralište sa tradicijom i poznatim detaljima međunarodnog brenda Resorts World i namenjeno je svima koji žele savremeni odmor u Las Vegasu traže luksuz i raznolikost.

U Las Vegasu je broj posetilaca skočio preko 15% između marta i aprila ove godine, ali su ti brojevi i dalje više od 27% niži u odnosu na isti period 2019. godine.

Autor: Milan Čukić

Čuveni "Cartier Santos" sat napravljen za brazilskog avijatičara, čija vrednost danas ide i do skoro 70 hiljada dolara, bez adekvatne reklame ostao bi samo časovnik pogodan za komandovanje i merenje vremena leta.

Međutim, proizvođači satova nakon rata, uz pomoć adekvatnog PR-a, predstavili su ručne satove koje su nosili vojnici ističući njegovu funkcionalnost u odnosu na džepne modele i tako pozicionirali ovaj neizostavni aksesoar na pijadestal obaveznih predmeta koje mora da poseduje svaki čovek. Sve ovo je idealan primer da je odekvatan način predstavljanja, pored kvaliteta proizvoda, neophodan za postizanje poslovnog uspeha, ističe Ana Đokić, ekspert za odnose sa javnošću.

"Poslovica kaže : Ne planirati je isto kao i planirati neuspeh! Ja se potpuno slažem sa tim. Od vremena kada je Luj Kartje morao da osmisli alternativu džepnom satu za brazilskog avijatičara Alberta Santosa Dumona, sve do danas, promenilo se mnogo toga.

Međutim, ono što je ostalo isto je potreba za reklamom i adekvatnim predstavljanjem", navodi Đokić. Kako kaže, najveća greška preduzetnika je što pokušavaju svet da prilagode sebi, umesto da prate trendove, otvore vrata za predstavnike medija i prilagode se svetu. "Digitalizacija nam je omogućila da na brz, efikasan način, predstavimo svoj proizvod, te prema tipu ciljne grupe odlučimo na koji način želimo da komuniciramo sa javnošću.

Prednost današnjeg vremena je što se informacija brzo širi i možete da targetirate određenu populaciju stanovništva veoma jednostavno", navodi Đokić i dodaje "ako pravite odlične torte bez reklame recept iIi proizvod ćete moći da prodate komšinici, ako o vašim tortama pišu novinari lako će doći do milionske publike a samim ti i sladokusaca širom sveta."

Da biste dobro predstavili svoj proizvod neophodno je da planirate komunikaciju, razmotrite sve opcije, na najinteresantni način, običnim jezikom koji je svima razumljiv, objasnite zašto ste baš vi bolji od nekog drugog ko se bavi istom oblašću. Đokić ističe da strategija odnosa s javnošću može da bude ključ uspeha za vase poslovanje. Evo nekoliko koraka koji vam mogu pomoći da napravite efikasnu PR strategiju: Postavite ciljeve: Definišite jasne i merljive ciljeve za svoju PR strategiju.

Na primer, možda želite povećati prepoznatljivost brenda, povećati prodaju, poboljšati reputaciju ili rešiti krizu. Identifikujte ciljnu publiku: Razmislite o tome kome želite da se obratite svojom PR strategijom. Ko su vaši idealni klijenti, korisnici ili donosioci odluka? Analizirajte konkurenciju: Ispitajte kako se vaša konkurencija pozicionira i komunicira s javnošću. To vam može pomoći da bolje razumete svoje prednosti i mane. Izradite ključne poruke: Definišite osnovne poruke koje želite da prenesete svojoj ciljnoj publici. Poruke treba da budu jasne, sažete i usmerene na potrebe vaših klijenata. Odaberite kanale komunikacije: Razmislite o tome koje kanale ćete koristiti za komunikaciju. To može uključivati društvene medije, veb sajt, e-poštu, događaje, medije i druge.

Razvijte plan akcije: Napravite detaljan plan aktivnosti koje će vam pomoći da postignete svoje ciljeve. Ovde možete odabrati taktike kao što su press konferencije, blogovi, intervjui, društvene medije itd.

Postavite budžet: Utvrdite koliko novca ćete alocirati za PR aktivnosti. Budžet će uticati na to koje taktike možete primeniti. Praćenje i merenje rezultata: Postavite sisteme za praćenje i merenje uspeha vaše PR strategije. Koristite analitiku da biste procenili kako se ostvaruju vaši ciljevi. Prilagodite strategiju: PR strategija treba da bude dinamična. Ako primetite da ne ostvarujete svoje ciljeve ili se situacija menja, budite spremni da prilagodite svoj pristup. "Uz ove korake, važno je da pravite kvalitetan sadržaj i radite na izgradnji odnosa sa ključnim akterima u vašem polju. Takođe, angažovanje stručnjaka za PR ili konsultanta može vam pomoći da razvijete i sprovedete uspešnu PR strategiju", zaključuje ona.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

Autor: Ana Đokić, ekspert za odnose sa javnošću

U eri globalizacije, engleski jezik se ističe kao osnovni alat komunikacije, otvarajući neograničene mogućnosti za kompanije i pojedince sirom sveta. Njegova važnost prevazilazi granice, pružajući ne samo pristup globalnim tržištima već i predstavljajući konkurentsku prednost u profesionalnom napredovanju. Kako globalizacija nastavlja da briše granice među zemljama, vladanje engleskim jezikom više nije samo prednost - to je neophodnost.

Investicija u edukaciju zaposlenih iz oblasti engleskog jezika postaje ključni segment poslovne strategije velikog broja međunarodnih kompanija. Takva inicijativa ne samo da podstiče razvoj globalnih komunikacijskih sposobnosti unutar kompanija već i olakšava razvoj multikulturalne svesti i prilagodljivosti, ključnih za uspeh u međunarodnom poslovnom okruženju.

Svet se neprestano razvija i postaje sve povezaniji, čime važnost engleskog jezika u globalnom biznisu neprekidno raste.

Kako sposobnost komunikacije na engleskom jeziku otvara vrata međunarodnom tržištu?

Nelson Mandela je jednom rekao: "Kada govoriš čoveku na jeziku koji on razume, to dopire do njegove glave. Ako mu govoriš na njegovom jeziku, to dopire do njegovog srca." Ova misao savršeno ilustruje moć jezika u stvaranju dubokih i značajnih veza, koje su osnova svakog uspešnog poslovnog poduhvata.

• Unapređenje komunikacije sa klijentima i partnerima: Jedna od ključnih prednosti znanja engleskog jezika u poslovnom kontekstu jeste mogućnost efikasne komunikacije s klijentima, partnerima i kolegama iz različitih krajeva sveta. To ne samo da olakšava pregovore i izgradnju odnosa već i omogućava dublje razumevanje kulturoloških različitosti, esencijalnih za uspeh u međunarodnom poslovanju.
• Konkurentska prednost: U doba intenzivne konkurencije, višejezičnost može obezbediti odlučujuću prednost. Poslodavci često preferiraju kandidate sposobne za komunikaciju s klijentima na engleskom ili ti čak na njihovom maternjem jeziku, što ne samo da unapređuje kvalitet usluge već i povećava šanse za uspostavljanje dugotrajnih poslovnih odnosa.
• Pristup finansiranju i investicijama: Pristup finansiranju i investicijama predstavlja ključan izazov za start-upove i preduzeća koja teže globalnom tržištu. Oni koji traže međunarodne investitore ili žele da učestvuju u globalnim takmičenjima za finansiranje često se susreću s potrebom da svoje ideje i poslovne planove prezentuju na engleskom jeziku.
• Digitalna prisutnost i marketing: Sposobnost komuniciranja na engleskom omogućava efikasnije korišćenje društvenih medija, digitalnog marketinga i online platformi za promociju poslovanja na globalnom nivou.
• Pristup novim tržištima: Poznavanje engleskog jezika otvara nove mogućnosti. Razumevanjem jezika i kulture potencijalnio novih tržišta, kompanije mogu efikasnije prilagoditi svoje proizvode i usluge, što može dovesti do rasta prodaje i ekspanzije poslovanja.
• Lični i profesionalni razvoj: Pored profesionalnih beneficija, učenje stranih jezika podstiče i lični razvoj. Razvijaju se kritičko mišljenje, veštine rešavanja problema i adaptabilnost, veštine koje su visoko cenjene u svakom profesionalnom okruženju.
• Mogućnost za umrežavanje: Engleski jezik olakšava umrežavanje sa profesionalcima, industrijalcima i akademicima širom sveta. Otvarajući prilike za saradnju, partnerstva i razmenu ideja.

Znanje engleskog jezika nije samo lingvistička kompetencija, ono predstavlja strateški resurs svakog uspešnog poslovnog lidera.

Investiranje u razvoj jezičkih sposobnosti otvara nove horizonte, kako na profesionalnom tako i na ličnom planu, predstavljajući investiciju s višestrukim povratom.

Prateći napredak globalizacije, sposobnost komunikacije preko jezičkih i kulturoloških barijera postaje sve važnija, čineći višejezičnost ne samo poželjnom već i esencijalnom veštinom u savremenom poslovnom svetu.

Što pre prepoznamo vrednost engleskog jezika i uložimo vreme i resurse u njegovo učenje, brže ćemo osetiti njegove brojne benefite. Neka učenje engleskog jezika bude vaša investicija u budućnost - budućnost koja obiluje prilikama za rast, kako na profesionalnom, tako i na ličnom planu.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

Autor: Tatjana Nikolić, prevodilac

Svakoga dana me neko razočara, ali sve manje. Valjda sam se uvežbao, malo smanjim očekivanja, malo skinem ružičaste naočare kroz koje mi svi igledaju "dobri" i to bude optimalno.

Očekivati da ljudi budu fer prema tebi, samo zato što si ti fer prema njima, isto je kao da očekuješ da te lav ne pojede, samo zato što ti ne jedeš lavove.

Ovu rečenicu mi je Jelisaveta uz kafu instalirala u DNK, trudim se da je živim. Ipak me iznenadi da, pored svih alata, fora, znanja i džidžabidža koje primenjujem, opet neko uspe da me svojim ponašanjem povredi. Bezobrazno, bez osećaja, rekao bih životinjski da ne poštujem životinje.

Ko je navikao biti zao, dobrota ga vređa.

Prihvatam da je tako. Kroz istoriju vidim da je uvek bilo. Nisam prorok, al rekao bih da će uvek i biti. Imam utisak da takvi ljudi imaju problem za svako moje rešenje.

Još kao mali sam imao bliski kontakt sa lažnim prijateljima. Moj otac ih je imao na hiljade, kada je zauvek otišao, otkrili su svoja prava lica. Teško je to prihvatiti i sa 90 godina, a kamoli sa mojih jedva 16.

I nisam. Dugo sam bio ljut. Ogorčen. Držao sam to sve u sebi i nisam im opraštao. Pitao sam se godinama:

"Kako je moguće da to urade?"

"Nakon svega što smo im pomogli i učinili...."

"Da je drugačija situacija... moj otac bi... ja bih..."

Nikako nisam mogao da oprostim. Pre neki dan me zubar naučio životnu lekciju. Kad je rana upaljenja, ni anestezija ne deluje. Dok se ne smiri upala nema vajde. Kako starim upala se  smanjuje pa polako kopam sve do živca prošlosti. Ne koristim turpije ni igle, koristim terapeute i divne ljude koji to mekše rade. Sigurno vas zanima da li boli?

Boli, ali mekše.

Vremenom sam naučio da opraštam. Život mi povremeno pošalje nekog da me testira da li stvarno to primenjujem, ili samo palamudim. Čačne mi u ranu, da vidi koliko mogu da podnesem i ode.

Uvek vraća lekcije koje nisam savladao. Neumoran je. Njemu ne opraštam, život je uvek u pravu. Prihvatam ga.

Došao sam do tog stadijuma da mene pitaju:

"Ne mogu da oprostim. Kako, kako brate da oprostim?

Znaš li koliko me je povredio/la?"

Zamislim se i uvek dajem isti odgovor, možda i vama bude koristan:

"Ne opraštaj. Nikad.!"

Posmatram njihova lica. Zabezeknut pogled. Neočekivano zna da pljusne u lice i umije čoveka ledenom vodom, da ga trgne. Tek tada je spreman da čuje poruku.

"Ne opraštaj. Misli na to svakoga dana. Ma šta svakoga dana, i noću sanjaj. Ne dangubi jedan minut da opraštaš nego ga/je mrzi do kraj svog života."

Već sada me gleda ko ludaka.

"Ako svakoga dana neko uspe da zaokupi tvoje misli, snove, osećaje... Šta si ti?"

"Ne znam. Šta?"

"Njegov rob!"

"Ne radi se o opraštanju nekome. Opraštaš sebi. Za to je potrebna ogromna snaga i ogromna ljubav. Prema sebi. Tolika da ne dozvoliš nikome na ovom svetu da bude tvoj gospodar. Da nikada ne budeš nečiji rob."

Kada oprostiš i lav podvije rep jer se plaši kad oseti jačeg od sebe. Prođe mu kroz grivu misao: Ako je uspeo sebe da pobedi šta li će tek meni da uradi.

Opraštanje ne briše prošlost, ali daje šansu budućnosti.

Oprosti bem mu sandalicu.

Srećan utorak svakome ko diše, čim to možeš, možeš i mnogo više.

Johny -  metallica unforgiven :)

PS: Mogu oprostiti ali ne mogu zaboraviti, je samo drugi način da kažete ne mogu oprostiti. Setite se da ste nečiji rob sve dok ne oprostite i prestane da vam to bude važno da biste situaciju večno pamtili. Napravite mesta na hard-disku života za divne ljude i čudesne uspomene.

Autor: Johny Sasvim Digitalno

"Diplomirala sam u februaru, a danas sam konačno dobila i famozno uverenje, da i svet i ja budemo sigurni da su osnovne studije na Geografskom fakultetu – gotove.

U protekla dva meseca doživela sam bujicu različitih emocija i postavila brojna pitanja, na koja niko nije znao da mi odgovori.

Ali... Jedno te isto protezalo se kroz svaki razgovor i shvatanje:

Fakultet ti neće doneti dobru zaradu.

Diploma ti neće obezbediti posao u struci.

Niko te neće ceniti samo zato što si visoko obrazovan.

I na kraju krajeva - život posle studija tek počinje.

I sve navedeno je tačno.

Prošla sam raznorazne poslodavce i radna mesta, bivala običan poslušni rob, dok mi je srce govorilo da mi nije tu mesto.

Da tragam za boljim i da cenim sebe.

"Još si na početku, ovo ti je sve dobro za iskustvo i CV."

Ćuti. Imaš posao.

Ćuti. Ima i gore.

Ćuti. Biće vremena da progovoriš.

Ćuti. Ni druge ne plaćaju kako treba.

Dok nisam doživela totalni kolaps i zamrzela godine utrošene na obrazovanje i rad na sebi.

I baš tada, kada sam dozvolila da tamo neki ljudi, koji ne znaju kakav je bio moj put, koji ne znaju kakav je tvoj put, ali uzimaju ono najbolje što imaš, kažu da je škola ništa, da fakultetski obrazovan može biti svako i da "to nikoga ne zanima"... dala sam otkaz.

Svima koji misle tako.

Gledam ovo uverenje u rukama, ovaj prefiks ispred svog imena (Dipl. Turizmolog) i setim se kako je teško bilo doći do ZVANJA.

Da, ja imam zvanje. I ne, neću da ga gazi bilo ko na ovom ili onom svetu.

Pusti ih - neka pričaju da je tvoj fakultet glup, da može svako da ga završi, da nema smisla, da je suludo studirati danas, kada ljudi prodaju maglu u tegli, da diploma može da ti stoji na polici kao podsetnik za izgubljene godine života...

Pusti ih neka leče sebe, a ne daj da tebe razbole.

Jer, veruj mi...

Osećaj kada gledaš u svoje ime, na lestvici višoj nego što je bilo - ipak pobeđuje.

Jedan moj poslodavac je jednom, uz podsmeh, rekao:

"Vredna si koliko imaš u džepu i to je tako."

Sada sam još sigurnija u svoj odgovor:

"Vama iz džepa mogu da ukradu, meni iz glave teško."

Obrazovanje je temelj, a na tebi je da nastaviš da gradiš svoj put."

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

Autor: Ivana Ninić, diplomirani turizmolog

Polazimo za Portugal. Letimo u Lisabon. Vremenska prognoza ne obećava, ali društvo obećava. Poneo sam patike koje ne propuštaju, kabanicu, dobro raspoloženje. Šta može da krene naopako?

Dok smo se peli avionom u visine osetio sam blagi bol u vilici, pritisak valjda. Kad smo se spuštali, vetar je bio toliko jak da je bol nestao. Pitate se možda kako? Na njegovo mesto je došao blagi strah.

Sleteli.

Otišli smo do smeštaja i krenuli ka gradu. Odavno ne kukam na "loše vreme", kažu motordžije kojima pripadam: Nema lošeg vremena, ima samo loše opreme. Oprema je dobra i spreman sam!

Kisemo lagano, natapamo se, ali je oprema dobra. Oko nas turisti žure, trče, pokušavaju da obuzdaju kišobrane koji lete kao maslačak. Ne vide ništa jer su im glave pognute. Vetar je okeanski i sa njim nema zezanja. Nije kišban frendli.

Lokalci hodaju kao da se ništa ne dešava. Bez kišobrana, mokrih ramena u cipelicama za leto. Valjda se lako suše, ili ih možda zabole što par dana pada kiša. Ne znam, al vidim da je njima bolje.

Dižem glavu i uživam u zvukovima, mirisima i istoriji koja je na prvi pogled i osećaj čudesna. Treba samo imati hrabrosti podići glavu i osetiti.

Neko oseti kišu, neko samo pokisne.

Sedamo u prelepi restoran u zabačenoj ulici, mali, zgusnut tako da svi sedimo 25 kvadrata, ali nikome ne smeta. Naručujemo plodove mora, fenomenalni su na oko i na miris bogami. Fali ukus i zvuk.

Pre nego što sam probao hranu u restoran u kome ima mesta jedva da konobar prođe ulaze dvojica gitarista i dama od 80 godina, sve staje, niko ne jede, ne pije, nema ustajanja, toaleta, čak ni konobara-jer nema gde prođe.

Odlažem viljušku i uživam. Ehh meraka. Prećutni ugovor. Tišina. Totalni fokus. Poštovanje muzičara, poštovanje sadašnjeg trenutka. Imao sam utisak da smo svi 100% u ovde i sada. Možda se pitate kao i ja tada:

Kada sam poslednji put bio/la 100% negde?

Završavaju svoj nastup. Ni predugo ni prektratko. Ma-ai bi rekli Japanci, taman Balkanci.

Uzimam zalogaj. Bol od kog sam u trenutku pobeleo, pa pocrveneo, pa se preznojio i na kraju bolno uzdahnuo. Probam sa crvenim vinom, isto. Možda da ga probam hladno. Pijem gutljaj ledene vode...još gore.

Upala živca.

Bol koji nikada nisam osetio u životu. Drugari mi se smeju kad sam im rekao da nikada nisam vadio živac, konstatuju da su već najmanje 5 zuba rešili živca i da nema pomoći.

Rekoh u šali: "Pa nije loše, za 40 godina jedan živac manje." Pitam šta mogu da uradim, kažu: Ništa, kad se vratiš popravićeš, sad ne možeš da uradiš ništa...

Hm. Probam da otpijem vino tako što nakrenem glavu, vino kliznu preko levih zuba i ode u grlo. Radi. Probam da jedam lagano na drugu stranu... Ne boli...osim kad nešto zaluta... Mora pažljivo. Rešeno.

Pomislim u sebi: "Ne gine mi nadimak "krivoglavi" ako ovo budem šest dana radio."

Setih se nekih reči mog teče Džekija iz familije Čenovića koji, da je sa nama bio, sigurno ne bi kukao već bi mi rekao:

Tvoj jedan bolni zub je san nekoga ko nema ni jedan.

Znao je da kaže i da je tvoj težak posao san svakog ko ne može da se zaposli.

Tvoje nemirno dete koje te "izluđuje" je san nekoga ko se upravo vraća sa desete neuspešne oplodnje.

Tvoj mir, sloboda, hrana i zdravlje su san svakoga ko ima rat u svojoj zemlji.

Moja baba Natalija je jednom sa mnom gledala film gde je Džeki Čen bio glavni dasa i pitala me, dok on bije sve redom:

"Juuu dete moje, pa koji je ovaj?"

Pošto sam video zaprepašćenje na njenom licu, odgovorih:

"Baba on je dobar"

"Koje crno dobar kad pobi ovoliki narod."

Nasmejao sam se i dobio prvu lekciju o perspektivi. Gledamo isto a vidimo različito. Često ne možemo da promenimo ono što nam se događa, ali možemo način na koji o tome mislimo ili osećamo.

Uvežbao sam krivi pokret glavom na levo, vino lagano sklizne. Ponosan što sam otkrio taj dugo čuvani portugalski metod ispijanja pio sam mnogo više nego inače. Pita me kum:

"Jel te manje boli zub od vina?"

"Ne. Al, me zabole uvo."

Bol je neizberžan. Patnja je stvar izbora.

Srećan utorak svakome ko diše, čim to možeš, možeš i mnogo više.

PS: Putovanja čine da postanemo skromniji. Tek kada otpujete negde shvatite koliko malo mesto zauzimate u svetu. Putovanja vam može finansirati pasivni prihod koj možete ostvariti prodajom svog e booka ili online programa. Bacite pogled i iskotistite cenu i bonuse u pretprodaji. Evo linka. OVDE

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

Autor: Johny Sasvim Digitalno

Razmišljanje naglas...

“Manje rada – više para?"

Zvuči kao šarena laža, međutim, brojna istraživanja su dokazala upravo suprotno.

Evropske zemlje koje su počele da uvode radnu nedelju od 4 dana, umesto 5, zaključile su da je, jednaka, ako ne i veća produktivnost, u tom broju sati.

Vreme je novac, s tim u vezi, ljudi koji rade 4 dana, mogu 3 zaista odmarati, a mogu i pronaći dodatni posao i zaradu.

Podsećanja radi, u Republici Srbiji se, po pravilu radi 40 sati nedeljno, i to je zapravo jedina šarena laža u ovom tekstu. Poznato je da se u Srbiji radi mnogo mnogo više, ali kad bi mogla i nedelja, eto makar prepodne… Nekoliko sati...

Koncentracija i produktivnost zaposlenih znatno opada nakon aktivnog rada od 6h.

Dokazano je da se fokusiranost na posao više isplati nego uzaludno provođenje vremena u kancelariji.

Benefiti su mnogi, nemojte misliti da zaposleni nema preča posla, niti da nema druge opcije, odnosno mogućnosti.

Cenite svoje zaposlene ilia ko više volite, cenite svoju radnu snagu, kao da će vam sutra zaraditi milione i/ili milijarde, a zaposleni će to vrednovati zasigurno, kao da ne može da bira, i zaradi ih nekom drugom, ili na kraju krajeva, sebi.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

Autor: Jelena Lučić, konsultant za marketing i prodaju.