Pojačane diplomatske aktivnosti, sveobuhvatno strateško partnerstvo, tekuća saradnja na realizaciji velikog broja projekata, kao i novi aspekti ekonomske saradnje Srbije i Kine trebalo bi da označe početak nove faze u odnosima Beograda i Pekinga.

Sledstveno navedenom, odnosi državnih zvaničnika rezultirali su najavom da će do kraja tekuće godine Srbija i Kina potpisati Sporazum o slobodnoj trgovini.

Republika Srbija ipak neće biti prva država u Evropi koja će ima potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, jer takav sporazum već imaju Island i Švajcarska. Dakle, Srbija bi tako postala treća evropska zemlja koja ima ovakav sporazum sa Kinom.

Da li je Sporazum o slobodnoj trgovini Srbije i Kine preduslov za još kvalitetnije i jače strateško partnerstvo sa Kinom, koja predstavlja najvažnijeg i najznačajnijeg trgovinskog partnera Republike Srbije u Aziji.

Sporazum o strateškom partnerstvu Republike Srbije i Kine

Kada je potpisan Sporazuma o strateškom partnerstvu između Srbije i Kine 2009. godine, nekako u isto vreme sa političkim odnosima, počeli su brže da se razvijaju i ekonomski, odnosno trgovinski odnosi obe zemlje.

Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture

Republika Srbija i Kina su veoma povezani u infrastrukturnim projektima, a početak saradnje u ovoj oblasti započet je 2009. godine, kada su Srbija i Kina potpisale Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture. Od tada, dve zemlje su radile na nizu projekata u oblasti transporta i energetike, uključujući mostove, elektrane, autoputeve i železnice.

Glavni srpski infrastrukturni projekti u koje je Kina uložila su:

• Izgradnja „Pupinovog mosta“ u Beogradu (finansiran najvećim delom Izvozno-uvozne banka Kine)
• Modernizacija termoelektrane Kostolac (finansira Izvozno-uvozna banka Kine)
• Izgradnja glavnih deonica autoputa Koridora XI (delimično finansira Izvozno-uvozna banka Kine)
• Modernizacija i izgradnja brze pruge Beograd - Budimpešta (delimično finansira Izvozno-uvozna banka Kine)

Sporazum o ukidanju viza

Kada je 2016. godine potpisan Sporazum o ukidanju viza između Republike Srbije i Kine bilo je jasno da će buduća politička, privredna, ali i svaka druga saradnja ići uzlaznim putem.

Pojas i put

Republika Srbija je strateška zemlja učesnica Inicijative Pojas i put (BRI) i u skladu sa tim potpisala je Memorandum o razumevanju o zajedničkom unapređenju inicijative Pojas i put (2019. godine) i Plan za bilateralnu saradnju u okviru Inicijative Pojas i put (2018. godine). U pitanju je kineska inicijativa „16+1“ (ranije „17+1“), poznate i kao Saradnja između Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope (Kina-CECC saradnja).

Saradnja Republike Srbije i Kine

Kada se posmatra saradnja Republike Srbije i Kine može se zaključiti da su navedeni sporazumi obezbedili odgovarajuću poslovnu klimu, jer se Kina, godinama nakon njihove realizacije, nalazi na vrhu liste najvećih uvoznih partnera Srbije.

Takođe, treba pomenuti i značajan rast spoljnotrgovinske razmene. Prema zvaničnim statističkim podacima, trgovinska razmena Srbije i Kine dostigla je 2020. godine, uprkos pandemiji, do tada rekordnih 3,7 milijardi dolara.

Prema rečima, Nikole Rankovića iz Privredne komore Srbije, razlog zbog čega je rekordna razmena između Srbije i Kine i to za vreme dvogodišnje pandemije treba tražiti u činjenici da je Kina od 2016. godine u vidu stranih direktnih investicija investirala u Srbiju oko 1,6 milijardi evra čime je napravljen veliki pomak u odnosu na godine do prethodno pomenute 2016. godine. Kao jedna od najvažnijih investicija Kine u našoj zemlji nesumnjivo je Zijin Minning koji prednjači u spoljnotrgovinskoj razmeni bakarnim proizvodima. Ne treba zaboraviti ni da je tokom prethodne godine otvoren i novi rudnik zlata i bakra u Istočnoj Srbiji za koji se očekuje da u narednim godinama značajno doprinese rastu izvoza iz Republike Srbije. Međutim, pored bakra vredi istaći i ostale proizvode koji su zabeležili rast izvoza u odnosu na prethodne godine kao što su: drvo i proizvodi od drveta, cirkulacione pumpe za grejne sisteme, preparati za čišćenje i mnogi drugi.

Visok deficit je posledica činjenice da je Srbija, kao privreda, uvozno zavisna od sirovina i repromaterijala od kojih se velika većina nabavlja upravo iz Kine. Takođe, ne treba zaboraviti ni da je od momenta izbijanja ukrajinske krize cena sirovina značajno povećana na svetskim berzama, pa je i povećanje deficita u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije određenim delom posledica trenutnih okolnosti u globalnoj privredi, ali i brojnih negativnih trendova od izbijanje krize izazavne pandemijom.

Spolјnotrgovinska robna razmena Srbije i Kine (u milionima dolara)

Izvor: Republički zavod za statistiku (RZS).

Prema statističkim podacima, Kina je 2021. godine, posle Savezne Republike Nemačke, bila drugi spoljnotrgovinski partner Republike Srbije, sa ukupnom razmenom u visini od 5,3 milijarde dolara.

Republika Srbija je 2021. godine na kinesko tržište izvezla robe u vrednosti od oko 972,0 miliona dolara, prodajući uglavnom rudu bakra i proizvode od bakra (85%), ali je zbog uvoza tehničke robe, tekstila i drugih proizvoda iz Kine ostvarila deficit od oko 3,3 milijardi dolara.

Dakle, kada poredimo statističke podatke, slobodno se može reći da spoljnotrgovinska razmena između Republike Srbije i Kine beleži progresivni rast.

Posebno treba izdvojiti podatak da je sve značajnija saradnja u sektoru informaciono komunikacionih tehnologija (IKT). U brojevima, to znači da je izvoz srpskih usluga u 2021. godini iznosio oko 170 miliona dolara, što je za 2,4 puta više nego u 2020. godini.

Uspostavljanje avio linije

Nakon četiri godine, 16. jula ove godine Hainan Airlines obnovio je redovne direktne letove na relaciji Beograd – Peking. Treba napomenuti da je ovo bio prvi direktan let iz Pekinga za Beograd od početka pandemije prouzrokovane kovid virusom.

Prema rečima Čen Bo, ambasadorke Kine u Republici otvaranje direktne linije rezultat je brzog ostvarivanja značajnog konsenzusa predsednika obe zemlje za kontinuirano unapređenje saradnje naše dve zemlje.

Sporazum o slobodnoj trgovini Srbije i Kine

Kao i prilikom sklapanja svakog sporazuma i ugovora, sa punim pravom postavlja se pitanje šta će Republici Srbiji doneti sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom.

Takođe, postavlja se veliki broj otvorenih pitanja među kojima se izdvajaju da li će i koliko sporazum o slobodnoj trgovini povećati konkurentnost srpske privrede; kao i da li je Srbija spremna i na koji način za daleko kinesko tržište; koliko je realno da se poveća izvoz i uvoz Srbije; kojim privrednim sektorima će sporazum o slobodnoj trgovini omogućiti da svoje proizvode prodaju pod povoljnijim uslovima na ogromnom kineskom tržištu; da li sporazum može da doprinese povećanju novih investicija iz celog sveta u Srbiju; da li treba očekivati reakciju međunarodne zajednice povodom najave o potpisivanju sporazuma o slobodnoj trgovini, kao i da li se potpisivanjem navedenog sporazuma može očekivati da Srbija i srpska privreda ekonomski jačaju.

Na navedena otvorena pitanja kontaktirali smo Bojana Stanića iz Privredne komore Srbije koji je dao sledeće komentare.

Kada je u pitanju saradnja između Narodne Republike Kine i Republike Srbije, ovom prilikom bih sa vama podelio svoje lično iskustvo od pre deset godina, kada sam igrom okolnosti imao priliku da ispred Ministarstva finansija budem član delegacije Srbije na osnivačkoj konferenciji platforme za saradnju „Kine i 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope“. Bilo je to u Pekingu septembra 2012. godine, i ako se ne varam jedno godinu dana pre nego što je inicijativa „Pojas i put“ zvanično najavljena.

Tada sam, kao relativno mlad čovek, pitao kolegu iz Ministarstva spoljnih poslova da li je u pitanju još jedna protokolarna konferencija ili je u pitanju istorijski događaj. Kolega mi je vrlo diplomatski rekao: Vreme će pokazati. I, po mom mišljenju, vreme je pokazalo da sam bio svedok istorije.

Vremenom je Republika Srbija zauzela jedno od ključnih mesta na trasi inicijative Pojas i Put, vremenom je privredna saradnja sa Narodnom republikom Kinom znatno unapređena.

Danas je Kina drugi spoljnotrgovinski partner Srbije, odmah iza Nemačke, a ispred Italije. Prema podacima za 2021. godinu kineske kompanije su vodeći izvoznici, a u poslednjih nekoliko godina konstantno rastu strane direktne investicije iz Kine.

U tom smislu, nameće se potreba za bolje razumevanje ekonomskih odnosa Srbije i Kine, a možemo slobodno reći i odnosa između Evrope i Kine. Privredna komora Srbije je pre koju godinu otvorila ekonomsko predstavništvo u Šangaju. Mi kao opšti predstavnik poslovne zajednice u zemlji, pozdravljamo inicijativu Vlade da se ekonomski odnosi sa Kinom podignu na višem nivou. Sa druge strane, verujemo da će i sam „Institut Pojas i Put“ iz Beograda značajno doprineti realizaciji ovih procesa, s obzirom da je Privredna Komora Srbije jedan od osnivača ove institucije. 

Govoreći o zajedničkoj budućnosti, moramo naglasiti da je ona vrlo neizvesna. Naime, kako jenjava opasnost od pandemije, došli smo u gotovo sistemski problem inflacije, suočavamo se sa rastom cene energenata i potencijalnim rastom kamatnih stopa. Rat u Ukrajini, koji traje već gotovo pola godine je dodatno opteretio globalnu ekonomsku situaciju i dodatno doprtineo opštoj neizvesnosti. Na sve to možemo dodati poslednja zatezanja na relaciji Vašington – Peking po pitanju politike Tajvana. Međutim, želim da istaknem, da se sve više pominju i rizici koju su u osnovi geopolitički, često se čuju reči kao što su protekcionizam, obuzdavanje, negativni uticaj itd., a sve to deluje vrlo destimulišuće na međunarodnu trgovinu i generalno poslovanje.

Evropa ne može postići svoj ekonomski potencijal bez saradnje i sa Amerikom, i sa Azijom, Afrikom i ostalim kontinentima. Globalno tržište odlikuje međunarodna konkurencija, ali postoje stvari od opšteg interesa. Jedan od tih interesa je i održivost, a to podrazumeva uzajamno razumevanje.

Privredna komora, kao opšti predstavnik poslovne zajednice u Srbiji, pozdravlja inicijativu Vlade da se omogući sporazum o slobodnoj trgovini između Kine i Srbije, s tim da tom pregovaračkom procesu treba prići oprezno imajući u vidu nesrazmernost u privrednom potencijalu između dve zemlje.

Podsetio bih da u Evropi trenutno takav sporazum imaju Švajcarska i Island, ali je bitno istaći da se trenutno razmatra sporazum sa Norveškom i Moldavijom. Dakle, nije pitanju jedinstven slučaj za Evropu, a to je posebno značajno zbog našeg odnosa sa EU, koja ostaje glavni spoljnotrgovinski partner Srbije.

Jedna od prednosti Republike Srbije, na osnovu kojih je ona najatraktivnija investiciona destinacija u regionu su i brojni sporazumi o slobodnoj trgovini (EU, CEFTA, EFTA, Evroazijska unija, Velika Britanija, Turska), za očekivati je da bi Srbija postala još atraktivnija usled sporazuma o slobodnoj trgovini sa Knom.

Naravno, treba naglasiti da je aktuelna struktura izvoza Srbije ka Kini takva da se uglavnom izvoze sirovine, metali, drvo itd. Potrebno je pronaći mehanizma kako na najefikasniji način povećati izvoz mesa i mesnih prerađevina, mlečnih proizvoda, voćnih prerađevina, vina i drugih alkoholnih pića. Tu posebno treba imati u vidu troškove transporta. Dalje, tu su usluge informacionih tehnologija, automobilska industrija, konkretno komponente, pa i namenska industrija.

Međutim, potrebno je koncentrisati se na određene tržišne niše, ili pokriti deo tražnje koja svake godine raste u Kini. Naime, tamo se povećava kupovna moć stanovništva, formira se domaća potrošnja kao vodeći izvor kineskog rast u narednim decenijama. Kineski potrošač sve više liči na evropskog, vozi evropske automobile, hoće da koristi evropsko vino, sireve, razne kvalitetne namaze itd.

Neophodno je što bolje ispregovarati sporazum, ovakav vid sporazuma nudi prilike, ali postoje i rizici pa je po ovim pitanjima potrebno formirati širok pregovarački tim. Sa druge strane zavisi i od razvoja naših kompanija u narednom periodu. Naravno, ostaju mogućnosti da se usred određenih turbulencija, ali to tek kada bude sporazum u funkciji, da se usred određenih turbulencija, vanrednih okolnosti uvedu određene kvote i takse. 

Potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini između dve nesrazmerne zemlje po ekonomskom potencijalu je kompleksna stvar, s obzirom da tu imamo i prednosti i rizike. U takvim odnosima, strana koja je manjeg ekonomskog kapaciteta je obično u različnijem položaju.

Međutim, činjenica je da se ekonomski odnosi između Srbije i Kine ubrzano razvijaju, prvenstveno u pogledu spoljne trgovine, koja je prošle godine dostigla 4,5 milijardi evra, dva najveća izvoznika Srbije su firme u kineskom vlasništvu, sa druge strane, u poslednjih nekoliko godina je značajno povećan priliv kineskih investicija. Iz svih ovih razloga, ekonomski odnosi sa Kinom bi trebalo da budu dodatno regulisani. Tako da Privredna komora Srbije, kao opšti predstavnik poslovne zajednice u zemlji podržavamo ovu inicijativu Vlade, da otpočne pregovore o solbodnoj trgovini sa Kinom, ali naglašavamo da se tom procesu treba oprezno pristupiti uz obavezno konsultovanje naših privrednika.

Činjenica je da je Srbija prvo unapredila političke odnose sa Kinom, imajući u vidu tradicionalno prijateljstvo između dve države, još iz vremena Jugoslavije, pa čak i tokom 90ih do danas. S tim da su se ovi odnosi posebno intenzivirali u poslednjih deset godina. Na osnovu toga došlo je do porasta ekonomske saradnje, setimo se i platforme za saradnju Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope koja je formirana 2012. godine, pa tu je inicijativa „Pojas i put“, gde Srbija ima značajno mesto na toj trasi.

Tako da se može reći da je ova inicijativa pregovaranja sporazuma o slobodnoj trgovini bazirana i na dobrim političkim odnosima, ali i na rastućim ekonomskim odnosima. Mi kao Privredna komora još jednom podvlačimo da ovakav vid sporazuma nudi prilike, ali postoje i rizici pa je po ovim pitanjima potrebno formirati širok pregovarački tim.

Nakon Vaše analize, ali i svega navedenog možemo zaključiti da je najavljeni Sporazum o slobodnoj trgovini Republike Srbije i Kine značajan sporazum u bilateralnoj privrednoj saradnji obe zemlje i da predstavlja šansu za srpsku privredu?

Sporazum o slobodnoj trgovini Srbije i Kine – Od ideje do realizacije

U ovom trenutku niko ne zna koliko će trajati pregovori predstavnika Republike Srbije i Kine, ali s obzirom da je u pitanju kompleksan sporazum i da se u ovom trenutku ne zna da li će predmet slobodne trgovine biti samo roba ili i usluge, pregovori mogu potrajati.

Kada posmatramo samu proceduru između najavljene realizacije Sporazuma o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Kine treba istaći da je prva faza ka potpisivanju navedenog sporazuma razmena Nacrta sporazuma o slobodnoj trgovini sa kojima treba da se upoznaju sve nadležne i relevantne institucije u zemlji. Zatim, potrebno je da se kvalitetno pripremi i sprovede složen komplikovan pregovarački proces u koji moraju biti uključeni predstavnici svih tih institucija. Tek nakon toga, Vlada treba da usvoji odgovarajuću platformu za pregovore, a zatim i odredi pregovarački tim u kojem će biti predstavnici nadležnih relevantnih institucija.

S obzirom na značaj i ulogu sporazuma o slobodnoj trgovini na samom početku treba istaći jezik na kome će se pregovarati, jer je to jedan od važnih činilaca u toku pregovaračkog procesa.

Sigurno je da ukoliko dođe do ravnomerne upotrebe srpskog i kineskog jezika može doći do sporijih pregovora, za razliku od pregovora na engleskom jeziku.

Sporazumi o slobodnoj trgovini, kao veoma kompleksni i obimni ugovori, pored osnovnog teksta sadrže i veliki broj aneksa, koji podrazumevaju pre svega pravila o određivanju zemlje porekla robe, zatim spiskove dobara ili usluga.

Prilikom pregovora posebno treba voditi o sopstvenim interesima, ali i o činjenici da li srpska privreda, odnosno srpski proizvodi mogu da odgovore zahtevima kineske strane. Posebno treba imati u vidu činjenicu da postoji veliki spoljnotrgovinski deficit za Republiku Srbiju koji bi mogao da bude još veći ukoliko se u toku pregovora dobro ne definišu proizvodi koji imaju potencijal da budu prisutni na kineskom tržištu, jer dolazimo u situaciju da budućim sporazumom deficit poraste, a da ne postoje trgovinske barijere između Srbije i Kine.

Spoljnotrgovinski deficit ne treba posmatrati i postaviti na pogrešan način, jer u ovom trenutku Republika Srbija ima potpisan sličan sporazum sa Evropskom unijom i ima spoljnotrgovinski deficit sa skoro svim državama članicama Evropske unije.

Privredu, druga lica i javnost previše ne interesuju tehnička pitanja već ih isključivo zanima koje beneficije Sporazum o slobodnoj trgovini može da donese, jer trenutno, Republika Srbija i Kina jedna drugoj daju tretman najpovoljniji nacije (MFN) u trgovini, što u konkretnom slučaju znači da za neke proizvode tarifa se kreće od 10 do 35 odsto, a navedene tarife su i dalje visoke u poređenju sa stopama u okviru sporazuma o slobodnoj trgovini.

Pored toga, takav sporazum će unaprediti veze Kine i Srbije. Iz perspektive Srbije, veruje da će je sporazum učiniti atraktivnijom investicionom destinacijom među evropskim zemljama.

Umesto zaključka

Ukoliko Republika Srbija i Kina zaključe Sporazum o slobodnoj trgovini do kraja 2022. godine, obim trgovinske razmene između dve zemlje će se svakako i nedvosmisleno povećati.

Isto tako, Sporazum o slobodnoj trgovini unaprediće i podići na poseban nivo političke, privredne i druge veze Srbije i Kine.

Ako posmatramo Srbiju, kao manjeg partnera u budućem sporazumu i uvažavajući činjenicu da dobijamo povoljan i značajan pristup jednom od najvećih svetskih tržišta, baš kao i u slučaju sa tržištem Ruske Federacije, postavlja se pitanje da li će srpska privreda da iskoristi priliku, koja pripada manjem broju zemalja i barem na papiru biti ravnopravni partner jednoj od najmnogoljudnijih država sveta, ali i jednom od lidera u svetskoj ekonomiji.

Iz ugla investicija, veoma je interesantno kako će vodeći investitori iz Evropske unije „zaigrati“ u narednom periodu i da li će proizvodnju preseliti u Srbiju, proizvoditi svoje proizvode, a sledstveno svemu navedenom izvoziti iz Srbije u Kinu.

Treba podsetiti i na podatak da je Evropska unija najvažniji trgovinski i investicioni partner Republike Srbije, jer je preko 60 odsto spoljnotrgovinske razmene Srbije bilo sa Evropskom unijom, dok je trgovina, odnosno spoljnotrgovinska razmena Srbije i Kine oko 8 odsto.

Republika Srbija je u ovom trenutku podeljena između istoka i zapada. Sa istoka nam, pre svega, dolazi veoma moćna država koja će za par godina postati broj jedan i koja će po ekonomskom razvoju prestići zapadnu američku ekonomiju. Ako već nije.

Sa jedne strane ugled Republike Srbije dobiće na značaju, a sa druge strane biće izazov posmatrati da li će Srbija uspeti da iskoristi prednosti najavljenog sporazuma o slobodnoj trgovini ili će to uraditi samo Kina i doprineti i omogućiti trgovinu kineskom robom još slobodnijom, ali i da se olakša i omogući Kini da robu proizvedenu u kineskim fabrikama i postrojenjima nesmetano izveze iz Srbije.

Autor ovog teksta smatra da Republika Srbija nije dovoljno i u potpunosti iskoristila pogodnosti iz Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom i najiskrenije se nada da stečeno iskustvo, odnosno greške neće biti implementirane i u najavljeni Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine.

Svakako, Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine trebalo bi da donese još bolje odnosne i potvrdi zaista „čelično prijateljstvo“ Srbije i Kine.

Džon F. Kenedi je rekao: „Ako ne mi, ko? Ako ne sad, kad?“

I u pravu je.

Autor: Milan Čukić 

„Svakoga dana u svakom pogledu

sve više napredujem“

Pre 40 godina pojavilo se debitantsko remek delo, mladog reditelja, Emira Kusturice (u tom trenutku imao je 27. godina).

U pitanju je film Sjećaš li se, Dolly Bell.

Najpoznatija rečenica iz filma Sjećaš li se Dolly Bell „Svakoga dana u svakom pogledu sve više napredujem" koja govori o odrastanju, a mogla bi se primeniti i na El Salvador i Bitkoin valutu.

Pre nekoliko godina ili bolje rečeno, nekoliko decenija bilo je nezamislivo da digitalna valuta bude zvanično sredstvo plaćanja.

Vremena se menjaju i svakoga dana u svakom pogledu sve više napredujemo.

El Salvador je postala prva država na svetu koja je zvanično proglasila Bitkoin svojom zvaničnom valutom plaćanja. Rame uz rame sa američkim dolarom.

El Salvador vs. Američki dolar

Ako ste se zapitali zbog čega je od 2001. godine u El Salvadoru zakonsko sredstvo plaćanja američki dolar treba istaći da je pobedu odneo odlučujući američki uticaj na krhke ekonomije Latinske Amerike i činjenicu da je Vlada Salvadora odustala od kontrole svoje monetarne politike, pa samim tim i na El Salvador.

Sledstveno tome i El Salvador, mala centralnoamerička država usvojila američki dolar kao svoju zvaničnu valutu, po uzoru na Panamu, Argentinu i Ekvador.

Državni i privredni zvaničnici očekivali su da će promena valute reaktivirati privredu i privući strane investicije, ali i da će oko 2 miliona stanovnika El Salvadora koji žive i rade u Sjedinjenim Američkim Država nastaviti da u El Salvadro šalju  oko 5 milijardi dolara godišnje.

El Salvador vs. Bitkoin

Vest da je El Salvador postala prva država na svetu koja je zvanično proglasila Bitkoin svojom zvaničnom valutom plaćanja iznenadila je ceo svet.

Posebno je iznenadila činjenica da je u pitanju država koja odustala je od fiksnog kursa i na neki način "dolarizovala" ekonomiju čime se američka valuta može koristiti u El Salvadoru kao zakonsko sredstvo plaćanja.

Jedan od osnovnih razloga za uvođenje Bitkoina kao zvanično sredstvo (valutu) plaćanja navodno je lakši transfer novca iz Sjedinjenih Američkih Država u El Salvador.

Da li je to zaista tako u vremenu kada su sva elektronska plaćanja digitalizovana i kada je bankarski sistem, ali i sistem drugih platnih institucija u dovoljnoj meri razvijen?

Posebno se treba istaći da preko 70 odsto građana El Salvadora nema bankovne račune i samim tim ne učestvuje u finansijskom tržištu pa je u tom delu nejasan i protivrečan razlog da se kripto valuta uvodi kao zvanično sredstvo plaćanja.

Treba napomenuti da je za korišćenje Bitkoina potreban stabilan pristup internetu, a prema raspoloživim podacima internet je u El Salvadoru dostupan u određenim oblastima oko glavnog grada i većim mestima. Drugim rečima, u El Salvadoru internet koristi oko 45 % stanovnika,

Namere Vlade El Salvadora su ozbiljne, jer je formiran fond od 150 miliona dolara u Razvojnoj banci Salvadora. Sredstva namenjena u fondu treba da se koristi za pretvaranje Bitkoina u Američki dolar. Da li je navedeni iznos dovoljan, vreme će pokazati.

Sa posebnom pažnjom treba uzeti u obzir činjenicu da je u El Salvadoru dominantno siromašno stanovništvo koje uglavnom zavisi od svojih sunarodnika koji im iz Sjedinjenih Američkih Država šalju novac.

Građani El Salvadora nisu spremno dočekali ni bitnije promene u životnom okruženju, pa su izuzetno skeptični i nepoverljivi prema aktivnostima Vlade El Salvadora kada je u pitanju Bitkoin.

Sa druge strane, namere Vlade El Salvadora su između ostalog da državu učine privlačnom za investitore u Bitkoin.

El Salvador i otvorena pitanja koja donosi Bitkoin

Za neke je uvođenje Bitkoina, kao zvaničnu valutu, hrabar potez. Ipak, treba biti oprezan kada je u pitanju Bitkoin, jer je Bitkoin sam po sebi nestabilan.

Dakle, sa jedne strane postoji stabilna zvanična valuta u Američkom dolaru (koja se može kontrolisati), a sa druge strane postoji nestabilna zvanična valuta u Bitkoinu (koja se još uvek ne može kontrolisati).

Nameću se, kao logična, sledeća pitanja.

Šta Bitkoin znači za siromašne ljude u El Salvadoru?

Šta Bitkoin znači za 70 odsto stanovništva koje nema bankovne račune?

Da li je za očekivati da 70 odsto stanovništva koje nema bankovne račune krene u upotrebu i korišćenje Bitkoina?

Da li siromašna država kao što je El Salvador ima tehničke mogućnosti za uspešnu realizaciju i uvođenje Bitkoina, kao zvaničnu valutu?

Da li je možda El Salvador pilot projekat u kome država treba da kontroliše transfer Bitkoinom (svako ko želi da obavi transfer Bitkoinom može to i sada da uradi bez odoborenja države)?

Da li će uvođenje Bitkoina kao zvanične valute dovesti do razvoja crnog tržišta u El Salvadoru kada su digitalne valute u pitanju?

Umesto zaključka

Niko sa sigurnošću ne može da kaže i/ili predvidi kada je Bitkoin u pitanju, ali i kada je u pitanju uvođenje Bitkoin valute, kao zvaničnog sredstva plaćanja.

Želje su jedno.

Mogućnosti su drugo.

El Salvador je svakako prekretnica u digitalnim valutama, jer će se na kraju ovog projekta znati da li je opsta opstanak digitalnih valuta doveden u pitanje ili je u pitanju njihov početak kraja?

Jedno je sigurno, El Salvador svakoga dana u svakom pogledu sve više napreduje.

Autor: Milan Čukić 

Svet je promenjen.

Osećam to u vodi.

Osećam to u zemlji.

Osećam ga u vazduhu.

Mnogo toga što je nekada bilo izgubljeno je...

Ovo je epska replika iz filma Gospodar prstenova: Družina prstenova koja je nastala pre 20 godina, odzvanja i u današnjem vremenu, sa jednako snažnim značenjem.

Uvažavajući činjenicu da se od sukoba Ruske Federacije i Ukrajine, a sledstveno tome i odnos drugih država u Evropi i svetu promenio pojavile su određene poslovne mogućnosti i nova tržišta.

Da li je tržiše Afrike postalo aktuelnije nego ikada?

Odgovor na ovo pitanje zahteva posebnu pažnju i veoma je složeno, barem iz ugla Republike Srbije.

Pokret nesvrstanih

Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija i Beograd, kao glavni grad SFRJ, imala je čast da bude domaćin prve Konferencije Pokreta nesvrstanih u septembru 1961. godine.

Treba pomenuti, pa čak i sa ponosom istaći da je tadašnji vodeći politički lider SFRJ, Josip Broz Tito, prepoznao značaj, potencijal i ulogu Afrike i inicirao da se održi konferencija.

Pet osnovnih principa na kojim je zasnovan Pokret nesvrstanih su: uzajamno poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta; uzajamno nenapadanje; uzajamno nemešanje u unutrašnje poslove; jednakost i uzajamna korist i miroljubiva koegzistencija.

Republika Srbija i Afričke zemlje

Danas, više nego ikada, privrednicima i kompanijama iz Republike Srbije je potrebno otvoriti svako tržište. U kontekstu trenutne geopolitičke situacije u svetu, tržište Afrike se izdvaja kao potencijalno tržište za  plasman naših proizvoda i usluga.

Uvažavajući principe Pokreta nesvrstanih, treba  napomenuti da Afričke zemlje pamte i dalje SFRJ i iskustva kakva su imali sa njom i u tome možemo iskoristiti prednost u odnosu na druge zemlje.

Danas, kada govorimo o tržištu Afrike, koje je zaista jedno od najvećih svetskih tržišta, možemo zaključiti da privrednici i zainteresovane strane u Republici Srbiji nisu dovoljnoj upoznati sa potencijalima i mogućnostima koje tržište Afrike pruža.

Ipak, spoljnotrgovinski pokazatelji i parametri Republičkog zavoda za statistiku navode da trgovinska razmena između Republike Srbije i Afričkih zemalja beleži pozitivan trend. Postoji pozitivan saldo trgovinskog bilansa s tendencijom da se izvoz povećava iz godine u godinu u odnosu na uvoz, kao i to da konstantno postoji dodatni prostor za dalje unapređenje saradnje.

Biznis ne treba i ne poznaje granice, a to potvrđuju sve češće posete državno – privrednih delegacija iz cele Afrike koje prati organizovanje Poslovnih foruma. Ključnu ulogu u organizovanju privrednih aktivnosti i poslovnog povezivanja između Republike Srbije i Afričkih zemalja ima Privredna komora Srbije.

Tako da nam se danas pruža prilika da se direktno upoznamo sa privrednicima iz Nigerije, Konga, Egipta, Kenije, Angole, Ugande, Zambije, Tanzanije, Mozambika i dr.

Upravo putem nesporednih razgovora afričkih i srpskih kompanija ostvaruje se saradnja sa velikim brojem proizvođača iz sektora poljoprivrede i prehrambene industrije, kao i iz drugih oblasti: hemijske industrije (posebno kućne hemije), lekova, kozmetike, tekstila, obuće, auto industrije, obrazovanja i sl. Takođe, važno je istaći i grane koje su nekada bile prepoznate u Africi, kao što su građevinarstvo i rudarstvo...

Afrička poslovna komora

Pored Privredne komore Srbije, na tržištu Republike Srbije posluje i Afrička poslovna komora. Ova organizacije, jedinstvena po svojoj ulozi, na neki način predstavlja sve Afričke zemlje u Republici Srbiji. Njena osnovna misija je da omogućava privredi, privrednicima i kompanijama iz Republike Srbije da se afirmišu na velikom Afričkom tržištu i ostvare još uspešnije poslovanje.

Više informacija o samoj Afričkoj poslovnoj komori možete pročitati na sledećem linku. 

“Jaki smo onoliko koliko smo ujedinjeni, a slabi koliko smo podeljeni”

J.K. Rowling, engleska književnica

Indija i prestonica Nju Delhi su u septembru mesecu 2023. godine bila domaćin svetskih lidera najmoćnijih, ali i najbogatijih i najuticajnijih država na svetu i tom prilikom organizovala je dvodnevni samitu G20 sa namerom da se na kvalitetan, kao i pravovremen način reše aktuelni globalni problemi, počev od ekonomske situacije, odnosno ekonomske krize, klimatskih promena i drugih teških tema od značaja za čovečanstvo.

Nakon Evropske unije, Afrička unija postala je drugi međunarodni blok u Grupi G20 čime je nedvosmisleno uloga G20 dobila na značaju.

O potencijalima i mogućnostima Afrike biće prilike da se čitaoci upoznaju u narednim serijalima i tekstovima, jer tržište Afrike nije u dovoljnoj meri prepoznato, ali i poznato poslovnoj zajednici, privrednicima i građanima Republike Srbije. Sa druge strane, do uključivanja Afričke unije, samo je jedna afrička država, Južna Afrika, trenutno članica G20, koja okuplja 19 najvećih svetskih ekonomija plus Evropsku uniju, što predstavlja 85% globalnog BDP-a i dve trećine svetske populacije.

Samit G20 inače čine Argentina, Australija, Brazil, Francuska, Indija, Indonezija, Italija, Japan, Južna Afrika, Južna Koreja, Kanada, Kina, Meksiko, Nemačka Ruska Federacija, Saudijska Arabija, Turska, Velika Britanija, Sjedinjene Američke Države i predstavnici Evropske unije.

Afrička unija

Afrička unija predstavlja sve afričke države. Njih 55. Sama ideja o osnivanju Afričke unije počela je početkom 2000-tih godina i na neki način organizaciju, delovanje i aktivnosti pronalazi u Evropskoj uniji.

Sa sedištem u Adis Abebi, glavnom gradu Etiopije, Afrička unija ima 55 članova (uključujući šest suspendovanih). Drugim rečima, Afrika zajedno je na osmom mestu u svetu po bruto domaćem proizvodu.

Demokratija nas je naučila da svaka država, pa i svako od nas imaju legitimno pravo i izbor da pronađu svoje saveznike u ostvarenju svojih ciljeva i aktivnosti.

“Ne možete se rukovati stisnutom pesnicom”

Indira Gandi, bivša premijerka Indije

Sa jedne strane postoji Evropska unija, Afrička unija, G20, BRIKS ali i druge međunarodne organizacije koje žele da budu uvažene na prvom mestu između sebe, a zatim na kvalitetan način predstavljene prema drugim međunarodnim organizacijama i državama.  U situaciji kada svi žele nekome da pripadaju i kada je pripadnost važna radi opstanka, Afrička unija odlučila je da bude deo G20.

Čitav svet je s nestrpljenjem iščekivao odluku SEC-a (američke komisije za hartije od vrednosti) da li će prvi Bitkoin ETF biti odobreni ili neće. Posle 10 godina od podnošenja prvih zahteva, desetog januara 2024. godine desio se istorijski dan za industriju digitalne imovine. Doneta je odluka da svih 11 zahteva budu odobreni. Tržište je reagovalo pozitivno, te je već prvog dana ostvaren promet Bitkoin ETF-ova u vrednosti od preko 4 milijarde dolara.

Ovakav potez regulatornog organa na najrazvijenijem tržištu kapitala predstavlja nesumnjivo pozitivan korak za čitavu industriju. Razloga je više. Kao najznačajnije izdvojili bi veći priliv novca ne samo u Bitkoin putem ETF-a, već pre svega u čitavu industriju digitalne imovine, što znači više projekata, više upotrebe digitalne imovine u poslovanju kompanija (tokenizacija Real World Asset-a), izgradnja tehnološke infrastrukture, prelazak visoko kvalifikovane radne snage u industriju digitalne imovine, veća pozornost i zastupljenost digitalne imovine i blokčejn tehnologije u medijima, itd. Ipak,  pored svih značajnih posledica odobrenja Bitkoin ETF-a, dok se prašina još nije u potpunosti slegla, valjalo bi skrenuti pažnju na nekoliko posledica ovakve odluke o kojima se dosad nije mnogo pričalo. Ali pre toga, kratko podsećanje šta je to Bitkoin i zašto je čitava ideja ETF-a kao finansijskog proizvoda u suprotnosti sa duhom Bitkoina.

Bitkoin je digitalna, decentralizovana kriptovaluta. Omogućava brz, anoniman i transparentan prenos vrednosti između pojedinaca. Njegova količina je ograničena na 21 milion jedinica i nastaje u procesu zvanom rudarenje. Bitkoin je i osmišljen kako bi rešio problem dvostruke potrošnje digitalne valute i delovao kao registar svih transakcija unutar mreže. Svaka osoba koja vrši transakciju Bitkoinom deluje kao čvor u mreži, registrujući transakciju na Bitkoin blokčejnu. Ovo ga čini decentralizovanim, jer nije potrebno centralno ovlašćenje da bi transakcija bila zabeležena, već to može učiniti svaki član mreže ako je prethodno ostvaren konsenzus da se ta transakcija i desila, čime se efektivno neutrališe potreba za posrednikom.

Šta je ETF? To je finansijski proizvod koji će pratiti određeni indeks[1], sektor, robu ili drugu imovinu i koji se može kupiti ili prodati na berzi na isti način kao i obične akcije. ETF može biti strukturiran tako da prati bilo šta, od cene pojedinačne robe do velike i raznovrsne kolekcije hartija od vrednosti. Upravo tako se još pre desetak godina rodila ideja da se kreira Bitkoin ETF koji će pratiti cenu Bitkoina i kojim će se moći trgovati na regulisanim berzama hartija od vrednosti. Bitkoin ETF se najčešće vezuje za ulazak novca institucionalnih investitora u kripto koji do sada nije bio moguć iz najmanje 2 razloga. Prvi, je da institucionalni investitori (kao i često oni koji upravljaju njihovim novcem) ne mogu ulagati u kriptovalute, direktno ili indirektno bez odgovarajućeg pravnog okvira. A regulisani finansijski proizvod poput Bitkoin ETF-a odobren od strane SEC-a ispunjava taj uslov. Drugo, institucionalni investitori imaju problem sa čuvanjem kriptovaluta usled tehničkih rizika koji žele da prepuste profesionalcu.

Čini se da su u iščekivanju odobrenja, ali i nakon svi bili fokusirani na pozitivne promene, dok su potencijalne negativne implikacije bivale zanemarene. I to pogotovo one dugoročne. Naime, najveća snaga Bitkoina se sastoji upravo u tome da svako može da drži Bitkoin i da bude sopstvena banka, valuta i platni sistem, bez mogućnosti da iko moze da suspenduje transakciju, zamrzne Bitkoine itd. Ovde je potrebno zastati i naglasiti značaj prethodne rečenice. Bitkoin je jedina imovina (asset) za koji nije potreban depozitar (eng. custody). Drugim rečima, novac koji držite na računu, hartije od vrednosti koje držite u centralnom registru, nepokretnost koju posedujete, zlato koje držite u trezoru itd. na kraju dana nisu zapravo vaši. Kako je to moguće? Novac i hartije od vrednosti mogu da nestanu jednim klikom, dok je za pokretne i nepokretne stvari potrebno uložiti malo više napora, ali je i dalje relativno jednostavno. Znamo šta se desilo 1945. godine sa imovinom „narodnih neprijatelja.“ U slučaju samostalnog čuvanja Bitkoina na uređaju veličine USB-a (digitalni novčanik) uz poznavanje seed phase (najčešće skup od 12 reči) oduzimanje imovine politički ili društveno nepodobnim subjektima je neuporedivo teže. Plus nema nikakve razlike da li Bitkoni koji se drže[2] na novčaniku vrede 100 dolara ili 100 milijardi dolara.

Zahvaljujući odobrenju Bitkoin ETF-ova BlackRock-u i drugim finansijskim posrednicima je dozvoljeno da na osnovu Bitkoina izdaju finansijske proizvode koje je moguće kupovati za FIAT valute, pri čemu njihovi imaoci ne poseduju Bitkoin, vec poseduju finansijski proizvod koji je izdat na osnovu Bitkoina. Drugim rečima imalac Bitkoin ETF-a poseduje pravo da u svakom momentu svoj ETF unovči za FIAT valutu. On ne može odlučiti da nekome pošalje svoje Bitkoine na osnovu kojih je izdat njegov ETF, već može preneti/unovčiti samo ETF, dok se Bitkoini koji se nalaze na blokčejnu, nalaze u vlasništvu BlackRock-a i ostalih izdavalaca ETF-ova.

Spremite se da stvari postanu jos zanimljivije, jer iz domena finansijskih trzišta prelazimo na teren teorija zavere. Šta ukoliko su gospodari svetskog finansijskog sistema (koji stoje iza bankarskog sistema i centralnih banaka) kasno shvatili istinski značaj i snagu Bitkoina u svetu u kome se novac vec decenijama kreira iz ničega i gde je svaki cent koji se nalazi na računu moguće zamrznuti klikom dugmeta? Prisetimo se da su najvećoj nuklearnoj sili zamrznute devizne rezerve u vrednosti od 300 milijardi dolara. Šta mogu da očekuju oni manje snažni?! Bez želje da ulazimo u geopolitička razmatranja, pretpostavimo da žele da se obračunaju sa Bitkoinom jer im kvari poredak i igru kojom dominiraju. Dodajmo i to da je Bitkoin narastao do trzišne kapitalizacije od 900 milijardi dolara i da ga svaki stoti stanovnik Zemlje koristi, odnosno da ga je koristio. Na raspolaganju bi imali nekoliko opcija. Prva je da se donese regulativa po kojoj bi zabranili držanje i prenos Bitkoina. Ovakav scenario nije bio izgledan, prevashodno usled nemogućnosti realizacije. Jedini način da se Bitkoin potpuno onemogući bio bi isključenje struje i interneta sto nije izvodljiva opcija. Druga opcija bi bila računarski napad na samu Bitkoin mrežu, koji zasigurno ne bi uspeo iz razloga sto je Bitkoin mreža sastavljena od desetina hiljada računara čija kombinovana procesorska snaga uveliko nadmašuje snagu bilo kog superkompjutera. Navedeni način je u teoriji moguć, ali bi troškovi bili nezamislivi. Treći nacin bi bio daleko podmukliji i ne bi podrazumevao otvorenu borbu, vec prefriganost i lukavstvo.

Šta ukoliko bi spomenuti gospodari svetskog finansijskog sistema odlučili da zahvaljujući “neograničenim” količinama novca koje poseduju u tajnosti kupe značajan deo Bitkoina u opticaju. Prisetimo se da od ukupne količine Bitkoina koja će ikada postojati (21 milion) zahvaljujući gubitku privatnih ključeva, po kredibilnim procenama između 4 i 6 miliona Bitkoina, što predstavlja četvrtinu ukupne ponude Bitkoina trajno izgubljeno. Tehnički oni se nalaze na blokčejnu, ali njima nije moguće raspolagati. Naravno, ovakav proces bi morao trajati godinama kako ne bi došlo do prevelikih šokova na trzištu izazvanih ogromnim kupovnim nalozima i kako se ne bi skrenula pažnja. Ipak, nakon što prikupe dovoljnu količinu Bitkoina, sledeći logičan potez bi mogao biti izdavanje finansijskog proizvoda na osnovu Bitkoina. Najveći broj investitora (bili oni fizička ili pravna lica) na kraju dana želi Bitkoin ne zato što žele da imaju sredstvo čije transakcije se ne mogu zamrznuti ili sredstva blokirati, odnosno oduzeti, već zapravo želi asset kome će vrednost rasti. A u čemu se meri vrednost rasta svakog aseta, uključujući i Bitkoin? Pa upravo u FIAT novcu, glavnom simbolu finansijskog sistema. Istog onog sistema na čijim ruševinama je daleke 2008. godine stvoren Bitkoin. Na ovaj krajnje maestralan način bi izvorni Bitkoin sa svim svojim atributima putem fine predstave bio istrgnut iz ruku običnih ljudi. Umesto toga ljudi bi dobili poznati i regulisani finansijski proizvod koji izdaju renomirane finansijske institucije. Nema potrebe za korišćenjem komplikovanih digitalnih novčanika, beleženjem seed phase, pravljenjem kopija itd. Dovoljno je samo uplatiti novac na račun BlackRock-a koji će se umesto vas starati o vašim Bitkonima, a vi ćete se kako vrednost Bitkoina raste bogatiti. Čini se da idilu kvari samo jedan sitan detalj, a to je prosta, ali ne tako prijatna činjenica da Bitkoini na osnovu kojih postajete bogatiji i bogatiji, nisu nijednog momenta vaši. Vi niste ti koji imaju kontrolu nad njima, već BlackRock i drugi izdavaoci. A svi znamo možda i najpoznatiju frazu u kripto svetu: “Not your keys, not your coins”.

Možda će ovo nekome zvučati kao teorija zavere. Takve bi podsetili na ukidanje zlatnog standarda dolara 1971. godine (mnoge države uključujući Francusku su pokušale da zamene dolare za zlato, ali nisu uspeli) kao i na oduzmanje zlata građana pod pretnjom odlaska u zatvor sa ciljem saniranja posledica Velike Depresije u SAD. Dodajmo ovome i bezbrojne primere zabrane povlačenja depozita iz banaka. Čini se da u slučaju Bitkoina ovakve mere zasad neće biti potrebne. Za one koji ne veruju u zavere, Bitkoin ETF će pak zvučati kao prilika koju Wall Street ne sme propustiti. Ipak je Bitkoin za 12 godina od ispod jednog dolara porastao na 69.000 dolara, čime je nekoliko desetina puta nadmašio i S&P 500 ili zlato. Verovatno da je istina između ova 2 stanovišta negde između. Ostavljamo čitaocu da sam dođe do svoje verzije istine.

Da ne zaboravimo da ce BlackRock pored kontrole nad Bitkonima (zahvaljujući vašem novcu) zaraditi i provizije na držanje, odnosno čuvanje Bitkoina. Čini se da BlackRock ne može biti na gubitku ni u jednom slučaju. Da li ste možda vi na gubitku?

* Navedeni stavovi predstavljaju otvorena razmišljanja autora i kao takvi ne predstavljaju nikakav poziv na akciju ili nametanje sopstvenog stava, već nude jedan malo drugačiji pogled na jedan od najvažnijih događaja u industriji digitalne imovine od njenog nastanka. Na čitaocu je da kritički i sa promišljanjem pristupi tekstu i sam formira svoj stav.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

Autor: Bogdan Vujović, pravni stručnjak za digitalnu imovinu, BCAS – Crypto Assets Regulation

[1] Najpoznatiji indeks na svetskim berzama je definitivno S&P 500 koji predstavlja indeks 500 najvećih američkih kompanija. Drugim rečima, umesto da investitor uloži u svih 500 kompanija koje su predstavljene u S&P 500, što bi bilo jako teško, nepraktično, ali i rizično, investitorima se daje opcija da ulaganjem u indeks S&P 500 praktično prate performanse kompanija iz indeksa bez potrebe da ulažu u svaku od njih ponaosob. O uspehu S&P 500 indeksa, ali i američke ekonomije u celini, svedoči činjenica da je istorijski posmatrano prinos na S&P 500 iznosio između 9 i 10% godišnje.

[2] Ovde je potrebno malo tehničko pojašnjenje. Naime, Bitkoini se tehnički ne drže na digitalnom novčaniku, već privatni ključevi kojima se pristupa Bitkoinima, dok se sami Bitkoini nalaze na blokčejnu.

U Kineskom kulturnom centru u Beogradu odrzan je prijateljski dijlalog omladine Kine i Srbije na temu: "Mladalački snovi i budući razvoj"

Događaju su prisustvovali članovi Vlade Republike Srbije, predstavnici diplomatskog kora, predstavnici iz kulturnog i javnog života Republike Srbije i Narodne Republike Kine.

Bili su i predstavnici studenata Univerziteta u Beogradu, predstavnici zaposlenih u evroazijskom regionalnom predstavništvu kompanije “Power China International” koji su preneli svoja iskustva o radu u Srbiji.

Zvaničnici koji su dali svoje ucesce u dijalogu bili su: Stanko Blagojević, pomoćnik ministra kulture; Tang Dašeng, savetnik za kulturu u Ambasadi NR Kine u Srbiji; Milan Čukić, državni sekretar u Ministarstvu privrede; Ivana Antonijević, pomoćnik ministra turizma i omladine; Vang Jenliang, direktor Kineskog kulturnog centra u Beogradu; Milinko Jelovac, predsedavajući Kulturnog centra grada Beograda; Bojan Lalić, direktor Istraživačkog instituta "Jedan pojas - jedan put"; Jang Fan, zamenik predsednika kompanije “Power China International Group” i Svetlana Popović, profesorka Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Ovaj dijalog vodila je China International Communications Group i Nataša Jakovljević.

Sponzori događaja bili su Sjufang International Media CICG i Istraživački institut „Jedan pojas, jedan put" iz Beograda, kosponzor je China Power Construction Group International Engineering Co., dok je organizator događaja CBT China Book Trading GmbH .

Srbija i Kina su poslednjih godina ostvarile plodne rezultate u saradnji u oblastima privrede, trgovine, nauke i tehnologije, kulture i obrazovanja. Srbija je prvi strateški partner Kine u centralnoj i istočnoj Evropi i važan partner u zajedničkoj izgradnji inicijative „Pojas i put".

Prijateljstvo Kine i Srbije sa vremenom je sve jače. Temelj prijateljstva dveju zemalja je u ljudima, a budućnost razvoja dve zemlje je u mladima. Baš kao što bila i tema  dijaloga "Mladalački snovi i budući razvoj" koja nagoveštava da omladina dve zemlje je naslednik i učesnik kinesko-srpskog prijateljstva, a produbljivanje razmene između dve zemlje takođe će dati još više mogućnosti za blistavu budućnost mladih.

Kineski mladi studenti ne samo da su posvetili svoj mladalački entuzijazam već su uložili istinske napore za prijateljstvo Srbije i Kine. Kako se kineska inicijativa "Jedan pojas, jedan put" realizuje sve konkretnije, kineske kompanije igraju sve značajniju ulogu u Srbiji.

Dijalog je omogućio da bolje razumemo razmišljanja i rad mladih ljudi iz obe zemlje, trenutnu situaciju međuljudske i kulturne razmene između Srbije i Kine, kao i optimistične izglede za produbljivanje interaktivne razmene između dve strane u budućnosti, što je takođe zajednička želja i Srbije i Kine.

Nadamo se da će biti još ovakvih dijaloga i razgovora kako bi razmena i međusobno učenje između dve prijateljske zemlje Srbije i Kine mogli zauvek da se nastave i traju.

Da li najnovije saopštenje Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) u kome se navodi da je nakon sedam mesec indeks cena hrane porastao 1.1 odsto treba da nas zebrine?

Prema poslednjim informacija, porast cena biljnih ulja, mlečnih proizvoda i mesa povećale su referentni indeks svetskih cena prehrambenih proizvoda.

Indeks cena hrane FAO, koji prati mesečne promene međunarodnih cena grupe prehrambenih proizvoda kojima se trguje na globalnom nivou, u martu je u proseku iznosio 118,3 poena, što je 7,7 odsto manje u odnosu na odgovarajuću vrednost pre godinu dana.

Indeks cena biljnog ulja porastao je za 8,0 odsto u odnosu na februar i dostigao jednogodišnji maksimum pošto su sve cene za palmino, sojino, suncokretovo i repičino ulje porasle.

Međunarodne cene palminog ulja porasle su zbog sezonski niže proizvodnje u vodećim zemljama proizvođačima i čvrste domaće potražnje u jugoistočnoj Aziji, dok su se cene sojinog ulja oporavile od višegodišnjih padova, podstaknute snažnom potražnjom iz sektora biogoriva, posebno u Brazilu i Sjedinjenim Američkim Državama.

Indeks cena mlečnih proizvoda porastao je šesti mesec zaredom, za 2,9 odsto više u odnosu na februar, predvođen rastom svetskih cena sira i putera.

Indeks cena mesa takođe je porastao, porastao je za 1,7 odsto u odnosu na prethodni mesec, a međunarodne cene su porasle za živinsko, svinjsko i goveđe meso.

Sa druge strane indeks cena žitarica je opao za 2,6 odsto, u proseku 20 odsto ispod vrednosti iz marta 2023. Pad je izazvan smanjenjem globalnih izvoznih cena pšenice, koje su opadale zbog tekuće jake izvozne konkurencije – naglašene otkazom otkupa od strane Kine – između Evropske unije, Ruske Federacije i Sjedinjenih Američkih Država. Izvozne cene kukuruza su porasle u martu, delom zbog logističkih poteškoća u Ukrajini, dok je indeks cena svih vrsta pirinča pao za 1,7 odsto usled smanjene globalne potražnje za uvozom.

Indeks cena šećera opao je za 5,4 procenta u odnosu na februar, pri čemu je pad uglavnom izazvan proizvodnjom šećera u Indiji za 2023/24. godinu i poboljšanim tempom žetve na Tajlandu.

Avokado je spreman da furiozno osvoji tržište tropskog voća i kako se predviđa da ponese titulu drugog najprodavanijeg tropskog voća do 2030. Nadmašivši ananas i mango, avokado dobija sve više na popularnosti na globalnom nivou, posebno u Evropi, gde je postao drugo -najvrednije uvezeno voće iz  tropskih zemalja.

Uprkos ovom porastu, evropska potrošnja avokada i dalje zaostaje iza Severne Amerike i Meksika. Međutim, vidi se značajan prostor za rast: sa prosečnom potrošnjom avokada u Evropi sa približno 1,4 kg po glavi stanovnika, u poređenju sa 4 kg po glavi stanovnika u Sjedinjenim Državama i skoro 3 kg u Kanadi, Evropa će beležiti porast u narednih 5 godina. U Meksiku, najvećem svetskom proizvođaču avokada, potrošnja po glavi stanovnika je još veća i kreće se između 6,5 i 7 kg. Možda je to razlog zašto su Meksikanke i žene zemalja Srednje Amerike, jedne od najlepših žena sveta.

Globalna proizvodnja avokada bi trebalo da se utrostruči do 2030. godine, a zemlje poput Perua, Kolumbije, Kenije, Južnoafričke Republike, Maroka i Tanzanije prednjače u ovom porastu, kako analitičari opisuju. Ove nacije su svedoci dvocifrenog rasta proizvodnje avokada poslednjih godina, pri čemu je značajan deo njihovog izvoza namenjen upravo evropskom tržištu. Gledajući u budućnost, Sjedinjene Države i Evropa će i dalje biti primarni uvoznici avokada, kao i ulja avokada, i  zajedno oni će činiti 71% globalnog uvoza ovog voća do 2030. Iako trgovina sa regionima poput Kine i Bliskog istoka raste, za uzgajivače i izvoznike će biti ključno fokusiranje na specifična tržišta sa neiskorišćenim potencijalom, a to je upravo deo Zapadne Evrope i Centralno-istočna Evropa.

U Evropi potražnja za avokadom i avokado uljem i dalje stalno raste, kako se povećava potražnja za zdravijom hranom i onom koja je ponela epitet “super food”. Pretpostavlja se da će veća prisutnost avokada i avokado ulja povećati i potrošnju, ali još uvek stručnjaci ne mogu pretpostaviti koliki je ovo izazov za tržište avokada. U vreme pandemije sve namirnice sa etiketom organic ili health food rapidno su povećale svoju potražnju.  Tako je i avokado postao osnovni proizvod u većini evropskih prodavnica prehrambenih proizvoda od 2022.

Da bi dodatno povećali potrošnju, trgovci su i sami počeli često da promovišu avokado kroz promocije, koristeći njegovu popularnost da povećaju prodaju. U Evropi Francuska vodi kao najbolje tržište za avokado, dok se skandinavske zemlje mogu pohvaliti najvećom potrošnjom po glavi stanovnika. Uprkos laganom rastu u vodećim zemljama potrošačima u Evropi, zemlje poput Nemačke, Italije, zemalje istočne Evrope i dalje nude značajan potencijal rasta. Takođe, primećen je značajan porast potražnje avokado ulja, koje je se pored maslinovog ulja vrednuje kao izuzetno za ljudsku ishranu.

Međutim, problem održivosti je veliki u industriji avokada, posebno uzimajući u obzir sve veće suše i sve manje vodenih resursa, i sve veće nekontrolisano krčenje šuma na uštrb avokado voćnjaka. Ova pitanja, koja preovladavaju u zemljama koje proizvode avokado, poput Perua, Čilea, Meksika i Brazila, izazvala su pojačanu kontrolu potrošača i pritisak da se usvoje održive politike proizvodnje ovog voća. Kao odgovor potrošača da ne odobravaju nasilno i modifikovanu proizvodnju avokada, interesovanje za organski proizveden avokado je u porastu, a procene sugerišu da organsko tržište čini između 13 i 15% ukupne prodaje avokada.

Pored toga, marketing i ciljano brendiranje proizvoda gde se naglašava organsko poreklo i okrenutost ka održivom razvoju su takođe odigrali  značajnu ulogu u poboljšanju korisničkog iskustva i pokretanju rasta tržišta ka primernom I sekundarnim proizvodima avokada.

Ovo objašnjava zašto je i kompanija Cultivate Trading u Južnoafričkoj Republici, na čijem je čelu naš čovek, pokrenula fabriku za proizvodnju avokado ulja uz pomoć državnih fondova, u oblasti koja je poznata po svojoj očuvanoj prirodi i lepoti, koja obliluje avokadom – provincija Mpumalanga. Prativši snažan uzlazni trend ka potražnji avokado ulja i veliki broj manjih farmera koji nemaju mogućnost plasiranja svog prinosa van provincije, fabrika je upravo podignuta sa ciljem održivog razvoja avokada u toj provinciji. Pored toga što će podstaći proširenje kapaciteta kod lokalnih farmera, pomoćiće i sam ekonomski razvoj ove oblasti. Po ugledu na ovaj primer, već su u najavi i dva nova pogona takođe u oblastima koje obiluju ovim izuzetno zdravim tropskim voćem.

Ulaganje u kvalitetan brending i promocije stalno doprinose sve većoj informisanosti i iskustvu potrošača o percepciji kvaliteta avokada i njegove široke primene. Avokado je prilično inovacija u potrošačkoj industriji i jedinstven je u grupi svežih proizvoda po svom nivou inovativnosti: od svežih avokado recepata za zdrave salate, ulja za pripremu hrane, za prelive do čuvenog gvakamole namaza, zdravih avokado sladoleda.