Da li biste želeli da radite iz jedne od najlepših zemalja na svetu?

Sa svojim živahnim gradovima i zadivljujućim obalama, Turska, jedna od najpopularnijih turističkih destinacija na svetu, sada je na putu da postane utočište i za digitalne nomade.

Da bi dobili vizu za Tursku, digitalni nomadi mogu lako da pokrenu proces prijave sa platforme Digital Nomad Pre-Application Digital Nomad GoTurkiye. Nakon ispunjavanja uslova na ovoj platformi, što je samo prvi korak procesa, digitalni nomadi će dobiti „Sertifikat za identifikaciju digitalnog nomada“. Sa sertifikatom koji dobijaju sa platforme, digitalni nomadi treba da nastave svoj proces u turskim konzulatima i/ili centrima za vize.

Ko može postati digitalni nomad u Turskoj?

Državljani Francuske, Nemačke, Italije, Belgije, Holandije, Luksemburga, Irske, Danske, Grčke, Hrvatske, Španije, Portugala, Austrije, Finske, Švedske, Češke, Mađarske, Poljske, Slovenije, Slovačke, Estonije, Letonije, Litvanije, Malte , Bugarska, Rumunija, Norveška, Island, Lihtenštajn, Ujedinjeno Kraljevstvo, Švajcarska, SAD, Kanada, Ruska Federacija, Ukrajina i Belorusija, starosti 21-55 godina, mogu da podnesu zahtev za digitalnu nomadsku vizu u Turskoj.

Da biste dobili sertifikat za identifikaciju digitalnog nomada, morate da priložite sledeće dokumente nakon registracije na platformi:

• Putna isprava/pasoš važi najmanje šest meseci od dana dolaska u Tursku

• Diploma o visokom obrazovanju ili dokument koji zamenjuje diplomu

• Dokument koji pokazuje da podnosilac zahteva radi kao digitalni nomad:

a) Ugovor ako radi za kompaniju (osim kompanija u Turskoj) ili b) ugovor o radu između podnosioca prijave i kompanije ako je samozaposleni (osim kompanija u Turskoj)

• Biometrijska fotografija

• Dokument koji dokazuje da podnosilac zahteva ima mesečni prihod od 3.000 USD ili godišnji prihod od 36.000 USD

Turska nudi digitalnim nomadima sve što im je potrebno i više.

Turska, sa svojom robusnom tehnološkom infrastrukturom, lako dostupnom lokacijom i veoma naprednim digitalnim bankarstvom i sistemima plaćanja, već je postala popularna destinacija za digitalne nomade poslednjih godina. Sa digitalnom nomadskom vizom, posetioci mogu produžiti svoj boravak u Turskoj i uživati u jedinstvenoj lepoti zemlje dok koriste brzi internet i mobilnu vezu u njenim većim gradovima.

Energetska metropola: Istanbul

Istanbul, tačka susreta različitih kultura, nije samo istorijska lokacija na kojoj se ukrštaju hiljade godina civilizacija, već i poslovni centar sa velikim kompanijama i malim start-upima. Ovaj živahni grad, do kojeg se lako može stići direktnim letovima iz gotovo bilo kog dela sveta, zadovoljava potrebe svih vrsta profesionalaca i posetilaca svojom saobraćajnom infrastrukturom, raznovrsnim mogućnostima smeštaja od apartmana za iznajmljivanje do hostela i hotela, blagom klimom i modernim poslovnim oblastima.

Istanbul je grad u kome možete uživati u spektakularnom pogledu dok radite na daljinu u kafićima i parkovima koji nude besplatnu bežičnu internet konekciju (Wi-Fi) ili u kancelarijama za saradnju u različitim delovima grada. Sa svojom višeslojnom živahnošću, istorijskim zgradama koje čekaju da budu otkrivene, multikulturalnom istorijom, aktivnom kulturnom i umetničkom scenom tokom cele godine, i svojom ukusnom kuhinjom koja fascinira svakoga, radnici na daljinu mogu da uživaju u društvenom okruženju i drugim prepoznatljivim karakteristikama Istanbula.

Jedinstven spoj istorije i modernosti: Izmir

Izmir, koji je jedna od preporuka Loneli Planeta za putovanje 2024. godine, je prostran i udoban grad koji odgovara potrebama digitalnih nomada. Širok izbor smeštajnih kapaciteta, odlična lokacija pored mora, egejska kuhinja i tekstura koja spaja istoriju i savremenu kulturu su među prepoznatljivim karakteristikama grada. Mnogi popularni gradovi na moru su takođe udobni za digitalne nomade sa svojom modernom infrastrukturom. Bez obzira gde boravite, možete da nastavite da radite u kafiću i uživate u dubokim plavim vodama Egeja kad god vam zatreba pauza.

Radno okruženje prepleteno sa prirodom i morem: Mugla

Mugla, koja se nalazi na spoju Sredozemnog i Egejskog mora, savršena je opcija za digitalne nomade. Zahvaljujući svojim poznatim gradovima kao što su Dalaman, Bodrum i Fetije u kojima se osećate kao da ste u raju, Mugla nudi posetiocima radni proctor u kojem se osećaju kao na odmoru.

Dok Mugla nudi posetiocima mirno radno okruženje sa svojim prirodnim lepotama i robusnom infrastrukturom, takođe čini slobodno vreme još prijatnijim uz aktivnosti koje se kreću od istraživanja drevnih gradova do obilazaka brodom i ukusne egejske kuhinje. Za one koji sanjaju o radnom prostoru poput raja, Mugla je sanjivo mesto sa svojim plavom zastavom, nagrađivanim zlatnim plažama i obalom okruženom kristalnim vodama, mirnim zalivima i zapanjujućim pogledom.

Beskrajna iskustva pod mediteranskim suncem: Antalija

Antalija, srce turske rivijere, takođe je omiljena za digitalne nomade, sa svojom klimom koja pruža 300 sunčanih dana godišnje. Okružen dugim plažama, drevnim gradovima, muzejima koji odražavaju slavnu istoriju grada i mediteranskim delicijama, ovaj grad je jedinstvena destinacija gde posetioci mogu da uživaju u prelepim pogledima dok rade i odmaraju. U Antaliji, gde možete iskusiti alternativne luksuzne smeštajne kapacitete opremljene svim vrstama sadržaja, posetioci mogu da istraže drevne gradove kao što su Patara, Aspendos, Perge, Faselis i Olimpos, Likija i Sveti Pavle dok uživaju na plažama sa Plavom zastavom.

Turska će učiniti vaš radni prostor vašim utočištem!

Posmatrano po godinama, investicije iz Kine u Republici Srbiji značajno variraju, ali od 2018. godine, primetan je trend ubrzanog rasta. Treba imati u vidu da je poslednjih godina Kina uz EU najveći individualni investitor u našoj zemlji, kao i da su njihove investicije pretežno orijentisane na sirovinsku bazu. Od 2014. do 2023. godine kineske kompanije investirale su ukupno 5,5 milijardi evra kapitala u našoj zemlji, što u pomenutom periodu čini 17,5% ukupnih investicija. Najveći priliv investicija iz Kine ostvaren je u 2022. i 2023. godini kad su one činile oko 30% ukupnih stranih direktnih ulaganja. Ipak, EU posmatrana kao celina je i dalje je najznačajniji strani investitor u Srbiji. Ukoliko pogledamo dinamiku stranih direktnih investicija iz Kine u ovom regionu, može se zaključiti da je Republika Srbija ubedljivo najatraktivnije područje za ulaganje kineskih investitora.

Sa druge strane, što se tiče kredita, Srbija je povećala učešće duga prema kineskim kreditorima u strukturi javnog duga (3,7 mlrd evra), ali je činjenica da ne preti opasnost od dužničkog opterećenja uopšte, pa tako i prema Kini, što se vidi prema izveštajima Međunarodnog monetarnog fonda (stand-by aranžman) i izveštaj agencija za ocenu kreditnog rejtinga (pozitivan izgled za unapređenje). O opasnosti duga prema kineskim kreditorima se govorim mnogo u EU, ali je pitanje koliko je takva opasnost u pojedinim zemljama realna, a koliko je rezultat propaganda, odnosno deo politike „obuzdavanja“ kineske ekonomske ekspanzije.

Srbija je otvorena za investicije iz celog sveta, i upravo poslednjih godina podaci Narodne banke Srbije govore o tome kako se postepeno povećava učešće vanevropskih investicija, iz SAD, Kine, Ujedinjenih arapskih Emirata i, naravno, Kine. Karakteristika Kine je što je jedan od najvećih neto kreditora na svetu (pozitivan spoljnotrgovinski bilans), ima ogromna sredstva na raspolaganju za investiranje i kreditiranje.

Zemlja kao što je Srbija imaju u očima stranih investitora povišen politički rizi, i to znatno viši nego što je to bazirano na realnim osnovama, jer oni nemaju mogućnost da dubinski analiziraju stanje u Srbiji, za razliku od domaćih naših analitičara, koji ovde žive i rade. Dakle, svakako da je politička podrška bitna i neophodna da bi se obezbedila makroekonomska stabilnost, da bi se učvrstio poslovno-investicioni ambijent. Međutim, definitivno da ovoliko stranih direktnih investicija ne bi svake godine ulazilo u Srbiju da ne postoji ekonomska, ali i politička osnova za to. Naravno da i od političkog rukovodstva zavisi sposobnost vođenja stabilizacione, socijalne, ekonomske politike itd, ali možda i najbolja potvrda toga je misija MMF-a, koja ističe razboritost aktuelne vlasti u vođenju ekonomke politike.

Neko bi postavio pitanje zašto su Sjedinjene Države atraktivnije za ulaganje nego EU, a odgovor je jednostavno: zato što je američko tržište stabilnije, ima lakši pristup energentima, ali i politički rizik je u EU veći zbog geopolitičke krize na istoku Evrope (rat u Ukrajini), blizini Bliskog Istoka itd.

Kada posmatramo region Zapadnog Balkana, Srbija je ubedljivo najatraktivnija investiciona destinacija. Razlozi tome su: najveće tržište u regionu i po populaciji i teritoriji, ali i po proizvodnom potencijalu; odličan geografski položaj, bez obzira što nema izlaz na more; sporazumi o slobodnoj trgovini (EU, CEFTA, Evroazijska ekonomska unija, Turska, potpisan sporazum sa Kinom, pregovori sa Egiptom, Ujedinjenim arapskim Emiratima, Južnom Korejom); podsticaji države za investitore (tehnički i finansijski); makroekonomske stabilnost, kvalitetna radna snaga itd.

Priliv kineskih investicija ne doprinosi samo razvoju Srbije, takve i slične investicije, ali svakako i one više dodate vrednosti, su kontinuirano doprinosila razvoju Evrope, evropskih država. Ne treba zaboraviti činjenicu o značaju kineskih investicija u evropske privrede, uključujući i članice Evropske unije. Podsetiću vas na platformu za saradnju Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope, koja je bila vrlo popularna, ali se njen rad usporio pod uticajem geopolitičkih tenzija. Ako se setite, inicijativa „Pojas i Put“ je nastala kako bi se Kina čvršće povezala sa Evropom, da su mnoge zemlje na tom pravcu, zaključno sa Italijom, bile zainteresovane da se nađu kao strateške tačke. Međutim, sam projekt je usporen, jer se od strane pojedinih zemalja na zapadu to videlo kao kineska ekspanzija, te je nedavno Italija otkazala članstvo u inicijativi.

Sa druge strane, treba naglasiti da je Kina druga najveća privreda na svetu, da ima izražen tehničko-tehnološki razvoj, da je članica Saveta bezbednosti, da je napreduje u razvoju univerziteta, naučno-istraživačkih centara itd, te je zaista neophodno imati dobre ekonomske odnose sa ovom zemljom i unapređivati ih. Nesumnjivo, Kina je jedan od pokretača globalnog ekonomskog rasta, a sa svojim stopa ma rasta od oko 4-5% na godišnjem nivou, ona svakako najviše doprinosi globalnoj dinamici privredne aktivnosti.

Takođe, geopolitičko balansiranje je veoma bitno, ne samo na nivou Evrope, već i globalno, jer je to verovatno jedini način da se obezbedi dugoročan održiv mir, koji je neophodan privredi. Tako da smo mišljenja da geopolitičko balansiranje nije ništa neobično, ili pogrešno. Vlada Srbije je istakla da je glavni spoljnopolitički cilj pristupanje EU, to kaže i privreda, ali je činjenica da želimo da se ekonomski odnosi razvijaju i sa vanevropskim tržištima. 

Vlada Republike Srbije ima odlične političke odnose sa Mađarskom, a spoljnotrgovinska razmena se sve više uvećava. Mađarska je takođe jedan od najznačajnijih ekonomskih partnera Srbije. Otvoreno govoreći, i jedna i druga privreda su relativno male u odnosu sa Kinom, te je potencijalno ulaganje Kine sasvim opravdano ukoliko se želi kreirati regionalna lanac snabdevanja. Očekivani sinergetski efekat je opravdan, te su takva ulaganja i moguća. Posebno smo zainteresovani za ulaganja više dodate vrednosti, tako da ne bismo prihvatili da Srbija u tom lancu bude mesto sirovinske eksploatacije, a Mađarska da bude ta koja kreira dodatu vrednost. Te investicije treba da budu izbalansirane.

U okviru projekta EXPO 2027, kineske firme će biti glavni izvođači radova, ali domaće male i srednje firme treba da budu angažovane što je više moguće kao podizvođači. To je ujedno i glavni projekat u narednom srednjem roku u zemlji, ključan za održavanje vitalnosti privrede Srbije. Sa druge strane, verovatno da će kineske firme biti delimično angažovane i u drugim infrastrukturnim radovima, koji se tiču investicionog ciklusa „Skok u budućnost 2027“.

Podrazumeva se da tržišne procedure treba da budu ispoštovane, međutim, kada određene projekte realizujete na osnovu strateškog partnerstva, onda se mogu raditi određeni izuzeci, ali sa druge strane treba voditi računa da proces odabiranja bude transparentan. Slično je tome kao kada nabavljate avione za vojsku, pa recimo usled strateškog partnerstva sa Francuskom, Srbija se odluči da ne ide na tender za nabavku aviona, već se obrati Francuskoj direktno da od nje nabavi njene avione („Rafal“). 

Privreda Srbije se ubrzano razvija u poslednjih deset godina, posebno od 2018. godine kada se ulazi u period ekspanzivnih stopa rasta (sa izuzetkom pandemijske 2020. godine kada se desila ekonomska kontrakcija). Tome su svakako doprinele i kineske investicije, prvenstveno u metalsku industriju, delove prerađivačke industrije, ali i kroz angažovanje kineskih kompanija u izgradnji putne i druge infrastrukture.

Kina je jedan od glavnih spoljnotrgovinskih partnera Srbije, ali to nije slučaj samo sa Srbijom, i mnoge druge evropske zemlje vrlo usko sarađuju sa Kinom, posebno Nemačka.

Međutim, činjenica je da svetska privreda ide ka fragmentaciji, da je moguće usložnjavanje političkih i ekonomskih tenzija posebno između dve vodeće privrede, SAD i Kine, te da kao posledica može proisteći otežana saradnja sa kineskim firmama.

Činjenica je takođe, da je privreda EU, na primer, više zavisna od ekonomskih odnosa sa Kinom nego od energenata iz Rusije. Energenti su pronađeni na drugim tržištima, ali je vrlo komplikovano smanjiti saradnju sa Kinom, imajući u vidu da je to „svetska fabrika.“

Što se tiče Srbije, mi saradnju sa Kinom vidimo kao jedan potencijal za dodatnu diversifikaciju ekonomskih odnosa sa inostranstvom, iako za nas EU ostaje ubedljivo najznačajniji ekonomski partner. Ipak, mišljenja smo da investicije koje dolaze iz Kine treba da budu usklađene sa evropskim standardima i kada je u pitanu ekologija, zaštita na radu itd.

Verujemo da neće biti ograničenja sa strane EU kada je u pitanju saradnja Srbije sa Kinom, imajući u vidu da od takve saradnja i njihova privreda dosta zavisi.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

Autor: Bojan Stanić, pomoćnik direktora u Privrednoj komori Srbije.    

Organizacija JCI Novi Sad u saradnji sa Naučno-tehnološkim parkom u Novom Sadu organizuje događaj posvećen preduzetništvu pod nazivom „Preduzetničke skakaonice“.

JCI (Junior Chamber International) je međunarodna neprofitna organizacija koja postoji u više od 5.000 lokalnih zajednica, u 117 zemalja širom sveta, a čini je preko sto sedamdeset hiljada članova, mladih lidera i preduzetnika.

Ideja koja okuplja JCI članove je lični i profesionalni razvoj, društveno odgovorno ponašanje i kreiranje održivih rešenja za aktuelne probleme u društvu, prvenstveno kroz projekte edukativnog i poslovnog karaktera. JCI Novi Sad tako od svog osnivanja aktivno sprovodi i podržava projekte u domenu biznisa, individualnog razvoja, razvoja zajednice i međunarodne saradnje, od kojih su najznačajniji Balkanska konferencija, Creative Young Entrepreneur i TOYP (Ten Outstanding Young Persons).

NTP NS je zajednica koja okuplja tehnološka preduzeća koja se bave inovacionom delatnošću i broji danas 42 članice - Institut za veštačku inteligenciju, 18 tehnološko-razvojnih kompanija i 23 startap kompanije, u kojima je zaposleno preko 1.500 uglavnom visokoobrazovanih stručnjaka iz oblasti informacionih tehnologija.

Pored prostornih i infrastrukturnih uslova za rad, NTP NS istovremeno pruža i naučnoistraživačke, edukativne i ostale usluge svojim članicama, radi kreiranja ideja i gotovih rešenja za poslovni svet, kao i niz obuka koje razvijaju preduzetničke veštine. Jedan od glavnih ciljeva je i razvoj talenata i podizanje svesti u oblasti tehnološkog razvoja inovacija, kao i stvaranje uslova za osnivanje i podršku što većeg broja startap preduzeća.

NTP NS nastoji da razvija eko sistem koji okuplja akademsku zajednicu, startapove, kompanije kako bi se podstakle inovacije i komercijalizacija najsavremenijih proizvoda i usluga i time doprinele pozitivne promene u društvu.

Četvorodnevni događaj „Preduzetničke skakonice“ posvećen je podršci preduzetnicima, ali i onih koji to žele da budu, sa ciljem da se povežemo i pomognemo jedni drugima, svojim znanjem i iskustvom. Ovaj događaj će biti održan u prostorijama Naučno-tehnološkog parka u Novom Sadu, u Prezentacionoj sali, sa sledećom agendom:

• maj 2024. godine: od 18 do 20:30 časova – otvaranje i predavanja iz oblasti biznis plana i razvoja poslovanja. Nakon predavanja, termin od 20:30 do 22 časa, predviđen je za osveženje i networking u holu NTP Novi Sad. 

• maj 2024. godine: od 18 do 20 časova – predavanja iz oblasti marketinga i PR-a. Nakon predavanja, termin od 20 do 22 časa predviđen je za osveženje i networking u holu NTP Novi Sad. 

• maj 2024. godine: od 18 do 20 časova – predavanja iz oblasti prava i finansija. Nakon predavanja, termin od 20 do 22 časa predviđen je za osveženje i networking u holu NTP Novi Sad. 

• jun 2024. godine: od 18 do 20:30 časova – predavanja iz oblasti inovacija i tehnološkog razvoja i zatvaranje događaja. Nakon predavanja, termin od 20:30 do 22 časa predviđen je za osveženje i networking u holu NTP Novi Sad.

Imena predavača i konkretne teme biće naknadno objavljeni na Instagram profilu JCI Novi Sad (jci_novisad).

Događaj je besplatan za sve zainteresovane. Broj mesta je ograničen. Prijava je obavezna.

Ovim putem, pozivamo Vas da podržite događaj, i u okviru svoje mreže članova i/ili pratilaca prenesete informaciju o samom događaju, datumima, i temama i podelite link za prijavu.

Link za prijavu je : https://tinyurl.com/2yqldtq4

Web sajt JCI Novi Sad: https://jci.rs/novi-sad/

Web sajt NTP Novi Sad: https://ntpns.rs

Vidimo se!!!

Gromoglasnim aplauzom u beogradskom Sava centru završena je sednica Generalnog saveta Međunarodne unije notara (UINL), na kojoj je tokom prethodne nedelje više od 180 javnih beležnika iz celog sveta diskutovalo o načinima za unapređenje pravne sigurnosti i ove pravničke profesije.

Tokom četiri dana Institucionalnih sastanaka UINL, delegati su diskutovali o ulozi notarijata u privrednom pravu, i o načinima na koji javni beležnici u ovoj oblasti mogu doneti sigurnost za državu i prednost za ekonomiju. Izuzetno važna tema sastanka Generalnog saveta UINL bila je građanska odgovornost javnih beležnika i profesionalno osiguranje, odnosno na koji način notarijat obezbeđuje sigurnost pravnih poslova za građane, što istovremeno jača i samu profesiju.

Beograd je imao čast i da bude mesto gde je predsednik UINL predstavio prvi nacrt Međunarodnog kodeksa notarijata, jednog sveobuhvatnog dokumenta, koji će predstavljati okvir za sve notarijate sveta. Ovaj dokument odnosi se na status notara i kriterijume za izbor, ali i na obavezne elemente javnobeležničke isprave i standarde koju sve isprave treba da ispunjavaju.

Na zatvaranju skupa u Beogradu, predsednik UINL Lionel  Galijez je zahvalio Javnobeležničkoj komori Srbije (JKS) na besprekornoj organizaciji, istakavši još jednom da je i pre dolaska u srpsku prestonicu znao da je JKS za samo deset godina ojačala i razvila se da može da bude domačin i najvažnijih međunarodnih skupova.

Predsednik UINL sastao se u Beogradu sa ministarkom pravde Republike Srbije Majom Popović, koja je takođe prisustvovala otvaranju sednice Generalnog saveta UINL i tom prilikom se obratila delegatima, izražavajući zadovoljstvo što je Republika Srbija domaćin ovog važnog međunarodnog skupa.

Ministarka Popović je naglasila da su javni beležnici svojim predanim radom, tokom 10 godina kako je ova profesija uvedena u Srbiji, u potpunosti opravdali poverenje koje im je ukazano. Takođe je ocenila da je skup u Beogradu priznanje za ostvareni napredak i brz razvoj javnog beležništva u Srbiji.

“Javni beležnici su dobro organizovanim i stručnim radom doprineli povećanju sigurnosti u pravnom prometu i smanjili broj sporova. Radnje koje obavljaju javni beležnici značajno rasterećuju sudove, koji mogu da se posvete isključivo postupcima u kojima je neophodno utvrđivanje spornih činjenica. Na taj način, preventivni aspekt delatnosti javnih beležnika omogućava efikasniju i kvalitetniju sudsku zaštitu”, rekla je ministarka pravde Maja Popović i dodala da će Ministarstvo pravde nastaviti da radi na unapređenju javnobeležničke profesije, u cilju povećanja pravne sigurnosti i efikasnijeg i kvalitetnijeg rada pravosuđa.

U radu Generalnog saveta UINL, učestvovali su i javni beležnici i Srbije. Prvog dana sednice Generalnog saveta UINL, jedan od izlagača na okruglom stolu o ulozi javnih beležnika u privrednom pravu bio je Goran Andrić, član izvršnog odbora JKS, dok je u drugom okruglom stolu učestvovao Marko Tomić, takođe član IO JKS.

Na početku sastanka Generalnog saveta, predsednik UINL Lionel Galijez pored čestitke i zahvalnosti Javnobeležničkoj komori Srbije na organizaciji skupa, zahvalio je i svim učesnicima čija će stručnost doprineti da se u svim zemljama gde funkcioniše latinski tip notarijata unapredi dodatno pravna sigurnost, koja je suština notarske profesije.

Galijez je istakao da su svi notarijati u UINL ujedinjeni i posvećeni promociji kontinentalnog prava koje nosi vrednosti prevencije sukoba, zaštite prava i pacifikacije društva, što su tri cilja koje javni beležnik konkretizuje.

„Velika je privilegija imati uz sebe srpski notarijat koji nas je dočekao, a takođe je za srpski notarijat snaga to što može da računa na priznanje i podršku 91 notarijata naše Unije“, rekao je Galijez.

Predsednik JKS Srbislav Cvejić je obraćajući se delegatima Generalnog saveta UINL rekao da je održavanje ovog događaja u Srbiji od velikog značaja za srpsko javno beležništvo. „Ovaj skup nam pruža priliku da razmenimo najbolje prakse, razmotrimo i identifikujemo zajedničke izazove, kako bismo kao profesija što bolje odgovorili i tako doprineli našem društvu, našim državama i unapredili pravnu sigurnost, kojoj svi težimo", istakao je Cvejić.

On je dodao da je nemoguće govoriti o rezultatima javnog beležništva u Srbiji, a ne navesti činjenicu da je pravosuđe rasterećeno u toj meri da su sudski postupci proistekli iz ugovornih odnosa svedeni na nivo statističke greške, naročito u oblasti prometa nepokretnosti.

„Brz napredak i razvoj javnobeležničkog sistema u Srbiji, naravno, nije mogao da se desi bez velike podrške našeg Ministarstva pravde, koje kontinuirano radi na tome da nam obezbedi sve uslove za efikasan i kvalitetan rad“, rekao je predsednik JKS i naglasio da su javni beležnici Srbije istovremeno imali veliku pomoć kolega iz mnogo starijih i mnogo razvijenih notarskih sistema, kao i međunarodnih organizacija, pre svih UINL.

Institucionalni sastanci UINL u beogradskom Sava centru obuhvatali su 10 sastanaka komisija i radnih grupa, zatim celodnevni rad Upravnog odbora UINL, kao i dvodnevno zasedanje Generalnog saveta UINL. Više od 180 delegata iz 55 zemalja radili su svakog dana od od 9 do 18.30, bio je obezbeđen simultani prevod na tri jezika – engleski, francuski i španski, a na marginama skupa organizovano je i više bilateralnih sastanaka.

U okviru inicijative Privredne komore Srbije, kompanije Siemens Srbija i udruženja „Inženjerka godine“ koja za cilj ima da inspiriše mlade žene za studije i karijeru u inženjerskoj struci, danas je za inženjerku 2024. godine u Srbiji proglašena dr Lidija Tomić, inženjerka vazdušnog saobraćaja i asistent na Visokoj školi strukovnih studija Vazduhoplovna akademija.

Još od tinejdžerskih dana Lidijin život je posvećen avijaciji, a početkom ove godine doktorirala je sa prosečnom ocenom 10 na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, kao najmlađi doktorand pri Katedri za vazduhoplovna prevozna sredstva. Ona je odbranila prvi doktorat u srpskoj vazduhoplovnoj industriji i nauci na temu dronova kao pretnje po bezbedno odvijanje civilnog vazdušnog saobraćaja. Na svečanosti organizovanoj u Privrednoj komori Srbije, Lidija Tomić je izjavila da su svih 10 finalistkinja pobednice ovog izbora.

Ovom prilikom zvanicama se obratio Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije, rekavši da živimo u eri nauke, tehnologije i inženjerstva. „Svet se menja neverovatnom brzinom i to u tehnološkom smislu. Važno je da budemo u ritmu globalnih dešavanja, a to možemo samo ukoliko imamo domaće inženjere koji mogu taj proces da isprate”, izjavio je Vesović i dodao da je za Srbiju važno što ima veće učešće žena u naukama i inženjerstvu u odnosu na svetski i evropski prosek.

„U Sloveniji smo do sada imali šest izbora za „Inženjerku godine“, a u Srbiji i Hrvatskoj po dva. To znači da smo napravili zajednicu od 100 inženjerskih talenata za koje ne postoje granice. Zamislite moć ovog tima od 100 vrsnih inženjerki i šta bi one zajedno mogle da naprave, kakva je to zajednica na delu”, istakla je Medeja Lončar, generalna direktorka kompanije Siеmens za Srbiju, Sloveniju i Hrvatsku, i dodala da je važno da smanjimo „dream gap“ odnosno razliku između snova i ambicija devojčica i ostvarivanja njihovog punog potencijala kada odrastu, koja nastaje ne zbog nedostatka sposobnosti ili kvaliteta već zbog podrške zajednice. Kako kaže, stereotipi i nedostatak uzora su i dalje najveći izazovi sa kojim se susreću.

„Inženjerstvo nije samo izgradnja mostova ili programiranje softvera, već i izgradnja budućnosti. Mi kao inženjeri imamo moć da ideje pretvorimo u stvarnost, da kreiramo rešenja koja poboljšavaju živote i da pokrećemo tehnološki napredak koji oblikuje naš svet. Inženjerstvu treba ženska perspektiva, njihova kreativnost i način gledanja na probleme”, poručila je mladima Ana Petrović, generalna direktorka kompanije „Global Substation Solutions“, koja je prošle godine proglašena za „Inženjerku godine“.

Inicijativu za izbor „Inženjerke godine“ pokrenuli su Privredna komora Srbije, kompanija Siеmens Srbija i udruženje „Inženjerka godine“, a podržali su je i Comtrade, A1 i NLB Komercijalna banka, kompanije koje i same zapošljavaju inženjerski kadar i prepoznaju značaj ove struke u daljem razvoju privrede.

Reč je o drugom po redu izboru u okviru šire inicijative da se javnosti u Srbiji predstave inženjerke iz različitih kompanija i institucija, one koje bi svojom ličnošću i radom mogle da budu primer i inspiracija mladim ženama koje se nalaze pred izborom budućeg zanimanja. Nakon javnog konkursa i izbora 10 finalistkinja, o tome ko će među njima poneti titulu „Inženjerke godine” za ovu godinu odlučivala su četiri žirija: finalistkinje, predstavnici medija, učenici i profesori srednjih škola kao i predstavnici organizatora i partnera.

Finalistkinje ovogodišnjeg izbora za najinspirativniju ženu inženjerske struke u Srbiji bile su:

• Dr Dragana Bajović, Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, vanredna profesorka
• Katarina Boberić, Continental Automotive Serbia, vodeća inženjerka
• Zorana Vukičević, Vega IT, softver inženjerka
• Dr Tijana Geroski, Fakultet inženjerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu, docentkinja
• Željana Grbović, Institut BioSens, istraživač
• Dr Milana Guteša Božo, Termoinžinjering Zrenjanin, direktorka sektora za istraživanje i razvoj
• Milena Nedeljković, Teva Pharmaceuticals, senior inženjerka za ambalažu
• Aleksandra Petrović, Elektroprivreda Srbije (Hidroelektrana Zvornik), vodeća mašinska inženjerka
• Jovana Stanojević, Johnson Electric Niš, senior procesna inženjerka
• Dr Lidija Tomić, Visoka škola strukovnih studija Vazduhoplovna akademija, inženjerka vazdušnog saobraćaja

Više informacija o ovoj inicijativi dostupno je na veb-sajtu www.inzenjerka-godine.rs.

„Elektroprivreda Srbije" pustila je u rad mobilnu aplikaciju „EPS Uvid u račun". Putem aplikacije, domaćinstva i mali kupci imaju mogućnost da na mobilnom telefonu, na veoma jednostavan način prate potrošnju električne energije, plate račune, provere mesečne zaduženja i uplate tri godine unazad, kao i da dobiju obaveštenja i ulože prigovor.

Mobilna aplikacija „EPS Uvid u račun"  dostupna je korisnicima na platformama iOS i Android i besplatno se može preuzeti na Google Play i  App Store prodavnicama :

GooglePlayGoogle play store : https://play.google.com/store/apps/details?id=com.mobile.eps

AppStoreApple store : https://play.google.com/store/apps/details?id=com.mobile.eps

“Mobilna aplikacija je nastavak procesa digitalizacije usluga „Elektroprivrede Srbije“. To je važan korak u našem nastojanju da olakšamo kupcima kako pristup računu, tako i plaćanju.  Istovremeno, broj korisnika našeg portala „Uvid u račun“ je u konstantnom porastu. Trenutno imamo više od 380 hiljada korisnika, što znači da građani sve više prepoznaju brojne benefite korišćenja takvih usluga” - rekao je Radovan Stanić, izvršni direktor za poslove snabdevanja u EPS.

Stanić je podsetio i da svako ko se opredeli da račun za električnu energiju dobija elektronskim putem, umesto u papirnoj formi, već od prvog narednog računa ostvaruje pravo na popust od 50 dinara.

Izvor: Elektroprivreda Srbije

Javni beležnici Srbije imaće ravnopravan pristup elektronskoj mreži notara Evropske unije, što će im omogućiti direktnu komunikaciju sa svim kolegama iz zemalja članica EU i proveru notarski overenih dokumenata iz EU u Srbiji i obrnuto, odlučeno je u Briselu na sednici Skupštine Saveta notarijata EU (CNUE).

Pristup mreži notara Evropske unije (European Notarial Network - ENN) znači da će biti moguća brža i sigurnija razmena informacija između javnih beležnika Srbije i zemalja EU, slanje dokumenata overenih u EU u Srbiju i obrnuto, kao i provera autentičnosti svih notarski overenih isprava kako za notare iz zemalja EU, tako i za javne beležnike Srbije.

“Nakon višegodišnjeg rada na dobijanju pristupa ENN platformi, imao sam čast da prisustvujem skupštini Saveta notarijata EU, na kojoj je jedna od tačaka bila i pristup javnih beležnika platformi ENN. Nakon diskusije, usvojen je predlog i doneta je odluka da se omogući ravnopravan pristup svim javnim beležnicima Srbije ENN platformi”, rekao je član Izvršnog odbora JKS Goran Andrić.

Andrić je dodao da će u narednim mesecima biti sproveden u delo tehnički deo posla kako bi se ova odluka sprovela u delo.

Prema njegovim rečima, značaj odluke najbolje se može oslikati time što će zahvaljujući pristupu ovoj platformi biti omogućeno da se u realnom vremenu, direktnom elektronskom komunikacijom između kolega, u Srbiji proveri autentičnost svakog akta overenog u bilo kojoj notarskog kancelariji EU, kao i provera dokumenata overenih kod javnih beležnika u Srbiji u svim zemljama EU.

“Na ovaj način će biti sprečeno falsifikovanje isprava – primera radi punomoćja, nasledničkih izjava, izvoda iz registra privrednih subjekata, te će biti povećana sigurnost u pravnom prometu između Republike Srbije i zemalja EU”, istakao je Andrić, koji je u petak, 15. marta, na Sednici Saveta notarijata EU predstavljao JKS zajedno sa članicom Izvršnog odbora JKS Aleksandrom Stevanović.

Andrić je podsetio da ova odluka Saveta notarijata EU dolazi u godini kada JKS obeležava 10 godina od uspostavljanja javnobeležničkog sistema u Republici Srbiji i ocenio da to pokazuje visok nivo poverenja u rad javnih beležnika naše zemlje kako unutar Srbije, tako i na međunarodnom nivou.

Javnobeležnička komora Srbije je, inače, član Saveta notarijata EU u svojstvu posmatrača, s obzirom na to da Srbija nije članica EU i biće jedina zemlja van EU koja ima pristup ENN platformi.

Izvor: Javnobeležnička komora Srbije

Prijem redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2023. godinu u zakonskom roku je uspešno okončan u ponedeljak, 1. aprila, u ponoć. Putem posebnog informacionog sistema Agencije za privredne register dostavljeno je oko 284.000 zahteva za javno objavljivanje finansijskog izveštaja odnosno dokumentacije, od čega se malo više od 89% dostavljenih zahteva odnosi na redovan godišnji finansijski izveštaj, a oko 11% na izjave o neaktivnosti.

Do sada je Agencija obradila i na internet stranici, kao ispravno, objavila oko 148.000 izveštaja, odnosno izjava o neaktivnosti.

Podsećamo obveznike koji nisu dostavili svoje izveštaje, odnosno izjave o neaktivnosti za 2023. godinu, u propisanom roku, da mogu da ih dostave Agenciji uz plaćanje naknade za javno objavljivanje koja je uvećana zbog zakašnjenja, po osnovu neblagovremenog dostavljanja.

Informacije o prijemu i obradi svih vrsta izveštaja za 2023. godinu, obveznici mogu pratiti na stranici: Registri/ Finansijski izveštaji/ Javno objavljeni finansijski izveštaji i ostale pretrage.

Podsećamo, Agencija za privredne registre omogućava svim zainteresovanim licima da putem jedinstvenog linka „Pretraga objavljenih finansijskih izveštaja sastavljenih na 31.12.2021. i kasnije“, za konkretno pravno lice odnosno preduzetnika mogu da pristupe javno objavljenom finansijskom izveštaju tog lica koji je sačinjen na 31.12.2021. godine i kasnije. Pored toga, putem tog linka mogu izvršiti proveru podataka u Evidenciji obveznika finansijskog izveštavanja za 2023. godinu, kao i da prate tok obrade zahteva koji su podneti u 2024. godini.

Izvor: Agencija za privredne registre

Novi rekordi srpske nacionalne avio-kompanije

Er Srbija je u martu 2024. godine prevezla 271.102 putnika, što je povećanje od 15 odsto u poređenju sa istim mesecom 2023. godine. Srpska nacionalna avio-kompanija je tokom marta obavila 3.018 letova, odnosno 8 odsto više nego u martu 2023. godine. To je najbolji martovski rezultat Er Srbije od 2013. godine, od kada kompanija posluje pod sadašnjim imenom. 

„Prvi kvartal 2024. godine bio je uspešan za Er Srbiju. Tokom prva tri meseca prevezli smo preko 750.000 putnika, odnosno 110.000 putnika više nego u istom kvartalu prethodne godine. Pored toga, obavili smo 16 odsto više letova u poređenju sa brojem letova u prva tri meseca 2023. godine. Očekujemo da ćemo uskoro prevesti milionitog putnika u 2024. godini. Poređenja radi, taj broj putnika u 2023. godini zabeležen je tek 8. maja. Dobri mesečni i kvartalni rezultati nas raduju i motivišu da tokom letnje sezone, koja je u avijaciji počela 31. marta, našim putnicima pružimo još više mogućnosti i bolje korisničko iskustvo”, rekao je Jirži Marek, generalni direktor srpske nacionalne avio-kompanije.

Najpopularnije destinacije u mreži Er Srbije, u martu 2024. godine, kada je reč o Zapadnoj Evropi, bile su Cirih, Pariz, Rim, Amsterdam, Milano i Beč. U regionu to su Podgorica, Tivat i Ljubljana, dok su u široj evromediteranskoj zoni najtraženiji letovi bili do Atine, Barselone i Istanbula.

Izvor: Air SERBIA

8. i 9. april 2024. godine, Privredna komora Srbije (Resavska 13-15 i Kneza Miloša 12)

Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu i Fondacija „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS) 8. i 9. aprila 2024. godine po deseti put će organizovati godišnju konferenciju posvećenu pravu interneta. Ovogodišnji „Internet dijalog“ održava se pod pokroviteljstvom Privredne komore Srbije i njenog Centra za digitalnu transformaciju.

Prvi dan „Internet dijaloga 2024“ posvećen je veštačkoj inteligenciji. Na konferenciji „Veštačka inteligencija: izazovi u poslovnom pravu“, koja se održava u Privrednoj komori Srbije (Resavska 13-15, Beograd) učestvovaće: prof. dr Slobodan Marković, prof. dr Dušan Popović, prof. dr Sanja Savčić, prof. dr Ivana Kunda, prof. dr Neda Zdraveva, prof. dr Iza Razija Mešević, prof. dr Svjetlana Ivanović, prof. dr Marko Jovanović, prof. dr Jelena Lepetić, doc. dr Novak Vujičić, doc. dr Maša Mišković, advokat dr Andrea Radonjanin, advokat dr Mina Jovanović Ninković, advokat Vuk Leković. Programu konferencije možete pristupiti ovde.

Drugi dan „Internet dijaloga 2024“ posvećen je rešavanju sporova povodom registracije naziva internet domena. Na okruglom stolu, koji se održava u prostorijama Privredne komore Beograda (Kneza Miloša 12, V sprat, Beograd) učestvovaće: dr Dejan Đukić, advokat Vladimir Marenović, advokat Stefan Bojović i prof. dr Dušan Popović. Uvodno izlaganje imaće gđa Mirta Hurtado Rivas, glavni pravni savetnik za brendove, licenciranje i borbu protiv krivotvorenja u kompaniji „Nestle“. Programu okruglog stola možete pristupiti ovde.

Prethodna registracija učesnika je obavezna.

Kotizacija se ne naplaćuje.

Broj mesta je ograničen.

Registracija se obavlja putem ovog linka.

Prenos konferencije moguće je pratiti na „Jutjub“ kanalu RNIDS-a.

Prenos prvog dana možete pratiti ovde.

Prenos drugog dana možete pratiti ovde.